Jesenja putovanja 3: Briž, bezbrižno

Briž noću, Bruges by night, by Bojan Arsenović

Najveća greška koju možete da napravite kada planirate putovanje jeste - da se ne informišete lepo kako da stignete od tačke A do tačke B.

Tako sam ja video da od Amsterdama do Briža ima oko dva i po sata vožnje, pretpostavio da između ta dva grada postoji direktna linija, i rešio da o svemu tome brinem tek na licu mesta. Uostalom, tamo su vozovi brzi, ta dva i po sata je ako se ide kolima. Verovatno će trajati kraće.

Zašto Briž? Zato što je lep. A i, kada ću opet biti u tom delu sveta?

Iz nekog razloga, trebalo mi je baš mnogo vremena da nastavim da pišem o putovanju iz prošlog septembra. Bar još nije prošlo godinu dana. :)

U stvarnosti, putovanje od Amsterdama do Briža vozom traje oko četiri sata, košta skoro pedeset evra i podrazumeva da tri ili četiri puta presedate. U mom slučaju, to je podrazumevalo i kvar na lokomotivi u Roterdamu. Zašto da ne?

Kada iz Holandije uđete u Belgiju, voz uspori kao da ulazite u Srbiju. Ubrzo ćete primetiti i da besplatnog interneta više nema (što važi i za ostatak Belgije, ne samo za železnicu), i da engleski usput vidite sve manje. Ipak, ne treba da se brinete - Briž je u flamanskom delu belgije, a Flamanci, za razliku od Valonaca, govore strane jezike. Za mnoge stanovnike Briža nisam verovao da im engleski nije maternji.

Briže, Bruges, Brugge, Bojan Arsenović

Dakle, Briž je glavni grad Zapadne Flandrije. U njemu živi nešto preko sto hiljada ljudi, a poznat je po svom istorijskom centru. Ako ste gledali film "U Brižu", verovatno ste već videli kako on izgleda. Nakon Amsterdama, Briž je bio previše miran. Verovatno je trebalo prvo da odem u Briž, da se naspavam, pa tek onda u multikulturalnu strku i frku. No, šta je - tu je. Briž je jedno od onih mesta gde valja provoditi što više vremena napolju, udisati svež vazduh, šetati pored kanala i čitati u parkovima. Ujedno, to je najkišovitije mesto u Belgiji, a imajući u vidu da sam tamo putovao u septembru, već je bilo previše kasno - i previše hladno - za tako idiličan odmor.

Briž, Bruges, Brugge

Danas je Briž turistički grad (čiji stanovnici imaju utisak da "žive u Diznilendu"), razglednica po kojoj možete da hodate - ali veoma lepa razglednica u kojoj stvarno možete da napunite baterije. I istorija grada je zanimljiva, ali o njoj nešto kasnije.

Briž je, takođe, grad u koji treba ići na odmor. Činjenica da u njemu ne postoji visokoškolska ustanova (ako ne računamo College of Europe) znači da doživljava sudbinu malih gradova po Srbiji. Ko upiše fakultet, retko se vrati u Briž. A možda bi trebalo.

Muzej pomfrita

Nekako sam u Brižu hteo da radim sve one glupe turističke stvari koje sam u Amsterdamu izbegavao. Muzej pomfrita bio je prvo odredište na spisku. I, zapravo je kul! Kao što sam već negde napisao, pomfrit su izmislili Flamanci, a Amerikanci su mislili da su Flamanci Francuzi i tako doveli ostatak sveta u zabludu. Muzej pomfrita prati istoriju kultivacije krompira, prva pominjanja ovog povrća u naučnoj i nenaučnoj literaturi (u "Veselim ženama vindzorskim" pominje se kao afrodizijak), objašnjava istine i zablude o krompiru, nastanak i kult pomfrita. Tamo ćete moći da prepišete i neke interesantne recepte (za andaluzijski sos, recimo, ali i za sam pomfrit, jer se u tom delu sveta pravi drugačije nego što ga mi pravimo ovde), vidite kolekciju sprava za sečenje krompira i friteze iz različitih dekada XX veka, i razne druge delove istorije ovog u tom delu sveta omiljenog jela.

Muzej pomfrita

U centru Briža postoje dva zelena kioska sa pomfritom, koja su već jako dugo obeležje grada. Sada zakup jednog od njih košta sto hiljada evra godišnje. Zarada je, naravno, višestruko veća. Nažalost, to ne znači da ćete tamo jesti dobar pomfrit. Stoga, iskoristite priliku i jedite pomfrit u muzeju - tamo je provereno dobar.

Muzej čokolade

Očekivali ste to, zar ne? Sličnog koncepta kao muzej pomfrita, ova atrakcija prati istoriju konzumacije i pripremanja čokolade. Tamo možete videti iz čega su pile čokoladu Madam Pompadur i Marija Antoaneta, kako su izgledale šolje za toplu čokoladu namenjene isključivo gospodi - sa štitnicima za brkove, naučiti kako se prave praline - a i probati poneku. Na izlazu možete kupiti mnogo prigodnih i tematskih čokoladnih suvenira.

Choco Story, Bruges

Crkve

Briž obiluje crkvama, a koje ćete obići zavisi više od slučaja nego od namere. Na primer, Bazilika Svete krvi je baš u vreme kada sam ja bio u Brižu - bila u fazi renoviranja. Ništa zato: ako biste je i posetili zbog filma "In Bruges", znajte da scene koje se tamo dešavaju... nisu snimljene u ovoj crkvi!

Jerusalimska crkva, Briž

Kao zamena za Baziliku Svete krvi korišćena je Jerusalimska crkva. Ona se nalazi bliže izlazu iz starog dela Briža. Napravljena je u 15. veku i zapravo je kopija Crkve Vaskrsenja u Jerusalimu. Ulaz je dva i po evra, a u sklopu crkve nalazi se i muzej čipke.

Istorija, i muzej koji to nije

Briž ima veoma zanimljivu istoriju. Oko 1500. godine bio je veliki trgovinski centar. Samo, za razliku od Holanđana, koji su sami bili trgovci, Briž je ponudio infrastrukturu za trgovce iz drugih zemalja. Svaka zemlja je imala svoj paviljon negde u gradu, a za potrebe skladištenja robe sagrađena je i vodena hala, jedno od svetskih čuda. U 18. veku su je srušili, pod parolom "ovo nam više ne treba".

Vodena hala služila je sklanjanju čamaca sa robom (nikad brodova, koje kanali u Brižu nikada nisu mogli da prime, pa su oni ostajali izvan grada) od kiše, a uveče je to bilo i mesto okupljanja pripadnica najstarijeg zanata. Danas na mestu gde se ova velelepna građevina nekad nalazila stoji - Historium. To je privatni istorijski muzej, koji to nije. Zapravo je atrakcija u stilu Diznilenda, gde posetioci prate priču kroz više različitih prostorija, uz svetlosne, mirisne i razne druge efekte. Ipak, kako sam nekoliko dana pre toga bio u Amsterdamskom istorijskom muzeju, ovakav pristup tematici me nije previše ispunio. No, nije moglo da se bira, a svakako je i tako saznati nešto o gradu bilo bolje nego čitati tekstove na Vikipediji.

Bruges, Market square

Sa terase Historiuma pruža se prelepi pogled na Pijačni trg, na kojem je pijaca samo sredom ujutru.

Bruges, center

U centru briža nalazi se i srednjevekovni zvonik Belfort, inače jedan od mnogih krivih tornjeva na svetu. Visok je 83 metra, nagnut prema istoku, i kažu da se sa njega pruža lep pogled. Ipak, nisam se odvažio da se popnem. Najpre, penjanje košta osam evra. Potom, vreme se stalno menjalo i nisam mogao da garantujem da ću se odozgo vratiti sa iole pristojnim fotografijama.

Belfry, Bruges

Da ponovimo - Briž je najkišovitiji grad u Belgiji.

Hrana & piće

Briž je turistički grad. Samim tim su i cene hrane i pića po restoranima malo skuplje nego što biste očekivali.

Belgijske vafle više niko ne jede - a ako ih baš želite, onda gledajte da ih probate tamo gde spazite najviše penzionera. Bakice su stručnjaci za vafle.

pab

U Brižu se nalazi i jedan od najstarijih pabova na svetu. Zove se Herberg Vlissinghe, osnovan je 1515. godine, a pivska karta je... očaravajuća. Preporučujem odlazak sa lokalcem, ili nekim ko se razume u pivo.

A ako vam treba neko mirno i ušuškano mesto gde možete da se odmorite i prezalogajite nešto, preporučujem jedan mali bar po imenu 't Kroegstje. Tu možete da jedete za oko 5€ (što je za Briž vrlo pristupačno), igrate fliper ili sedite u bašti. Slučajno sam ga otkrio tokom prve šetnje i bio mi je neka vrsta baze i orijentira. Ima i zabavne popuste za srednjoškolce. I Spekulos pivo!

Spekulos nemojte propustiti u Belgiji. Dobro, u poslednje vreme ga možete naći i u Srbiji, što me je veoma obradovalo. To je keks za maslacem i začinima koji se ranije pripremao samo oko Božića. Pored keksa, postoje i tri varijante namaza od keksa. Ponekad stigne u neki naš Tempo ili Maksi, ali, kad ste već u Belgiji...

... onda probajte i pomenuto pivo, pošto nije dovoljno da umačete keks u krem od keksa. Morate i piti keks!!!

Čokolada

Nakon muzeja čokolade nekako ne možete da se ne vratite kući bez belgijskih pralina. Na prvi pogled - ništa lakše, pošto je u centru Briža svaka druga prodavnica baš čokolaterija. Zamka! Čokolada koju možete naći u čokolaterijama u Brižu često nije videla ni B od Belgije - ako ne budete oprezni, otići ćete u Belgiju po praline iz Kine!

Ako želite nešto autentično, pitajte lokalce, ili verujte meni i idite u Chocolate Line. To je mesto gde pred vama prave praline sa najrazličitijim punjenima - od crnog čaja do šafrana. Naravno, autentične belgijske praline treba dobro i platiti, ali imajte u vidu da ih kupujete za uživanje a ne ožderavanje.

Sve u svemu...

Bruges

Bilo je to zanimljivih nekoliko dana. Žao mi je što nisam video ništa izvan istorijskog centra, što vreme nije bilo lepše, a žao mi je što ne živim u Evropskoj uniji jer bih onda sigurno uštekao malo para pa otišao za Briž na nekoliko meseci, da životarim. Možda taj gradić jeste previše miran, ali nekada vam, zapravo, i prija da se prošetate ponekom razglednicom i nadišete svežeg vazduha. Nekog drugog svežeg vazduha.

Post Scriptum

U Brižu postoji i Putnička biblioteka. Ako se ikad nađete u blizini, svratite tamo i jurite greške u padežima na publikacijama koje imaju o Srbiji. ;)

Projice sa spanaćem i lukom

Projice sa spanaćem i lukom

Znam, znam, očekivali ste nešto spektakularnije od projica, koliko me dugo nije bilo na blogu. Šta da radim, proleće je.

U poslednje vreme ove projice pravim često, brze su, sezona im je (na neki način), dopadaju se i kauč-surferima i društvu, pravi su crowd-pleaser i prave se od sastojaka koje, otkako je krenulo proleće, imam stalno u kući. Svako pravi neke svoje projice, ovo su moje.

Recept počinje tako što vas mrzi da prljate sudove pa razmišljate šta možete da spremite ne koristeći ništa osim multipraktika. Dobro, 'ajde, i silikonskih kalupa, obavezno silikonskih kalupa. Za mafine. Ili projice. (Šta je starije od ta dva?) Ako ih pravite u metalnim, nemojte koristiti papirne korpice. Setite se kako ste onda, jednom, pravili projice u korpicama i onda su se slepile i niste imali koricu. A setite se i kako ste jednom previše nauljili kalup baš da ne biste koristili papirne korpice, pa ste umesto projica dobili uštipke? Dakle, pravac na buvljak po silikonski kalup i svet je ponovo lepše mesto. A i kuhinja.

Daklem, uzmete multipraktik, stavite nastavak za sečenje i u njega ubacite tri-četiri šake opranog i očišćenog spanaća i dva struka mladog luka. Može i tri. Saseckate sve i spanaću i luku dodate osam kašika pšeničnog brašna i osam kašika palente, kašičicu-dve soli, prašak za pecivo, jaje, decilitar ulja i dva decilitra mleka. Iskreno, ja se obično ovde setim da još nisam zamenio nastavak multipraktika. Psujući, skinite sečivo i stavite onaj nastavak za mućenje. Ili lepo to uradite odmah nakon seckanja i nemojte, kao ja, da se umažete do lakta. Rasejanost ide s prolećem. A možda mi je i Merkur retrogradan. Je l' znate neki bolji izgovor od ta dva?

Umutite da se sve izjednači - to je gotovo veoma brzo, a onda testo ravnomerno prespite u kalup. Onda se setite da ste zaboravili sir! Pošto vas mrzi da vraćate testo u multipraktik (što sa sobom nosi rizik da usvinjite celu kuhinju a i da kalup morate da perete), uzmite kutiju feta sira i kašičicu i po sred svake buduće projice ručno bućnite komadić istog. Jeste glupo, ali će super da izgleda! Projice pre pečenja pospite s još malo palente.

Za nekih pola sata (dok se napravi korica), sve je gotovo. Ako ste postupali kao ja, korica će biti rumena, unutrašnjost zelenkasta, a zbog naknadno umetnutog sira projice će da ispucaju odozgo što će dati zanimljiv efekat jer će se onda na korici još više primećivati posuta palenta. Vatromet boja, jašta, a potrošili ste celih deset minuta na pripremne radove i dva-tri na psovanje!

Projice sa spanaćem i lukom

Onda možete opet da uživate u proleću ili svojoj ničim izazvanoj prolećnoj hibernaciji, srčanoj aritmiji usled promene vremena ili vodanju stranaca po gradu. Sezona im je (na neki način).

Služite s pavlakom.

Marketing iz komšiluka (ili: kako da postanete nečiji omiljeni restoran brze hrane)

Šitake šarena

Priča počinje jedne hladne noći u januaru. Usred bolnog (upala tetiva) i napornog procesa preseljenja ulazim u mali restoran brze hrane u komšiluku novog stana. Ispostavlja se, posle kraja radnog vremena. Na informaciju da su im somuni sveži i da mogu da mi naprave sendvič odmahujem rukom, izlazim i idem u Mek. Neću nikoga da maltretiram, ionako ni sam ne vidim na oči i hoću samo da legnem što pre.

Nekoliko dana kasnije, ulazim ponovo u restorančić. Napolju pljušti kiša, ja nosim nekoliko lampi iz Ikee u papirnim kesama. Biram sendvič sa menija, kad će mi dečko za kasom:

– Ako si iz komšiluka, dostava nam je besplatna.

– Ma jok, što da vas maltretiram a tu sam, na dvadesetak metara - rekoh u prvi mah, a onda ipak reših da odem u novi stan i skinem mokri kaput sa sebe, ionako me posle čeka povratak u stari stan, pa još jedna tura pakovanja, a sutra stižu nameštaj i pola tone bukovih briketa, i da li to napolju kreće sneg?

Desetak minuta kasnije, sendvič je stigao, a kada sam hteo da platim, saznajem da (pored besplatne dostave) imaju i posebne cene za komšije. Nakon jela, jedem slatkiša koje sam takođe dobio gratis, i, već zainteresovanije, krećem da proučavam letak. Tako saznajem da imaju i aparat za espreso (posebno važno za nekoga ko je znao da kuhinju neće koristiti narednih nekoliko nedelja, ili dok mu ne stigne novi šporet), solidan izbor pica i nekoliko salata, kao i da su namirnice koje koriste mahom vojvođanske (kao neko ko je pet godina živeo u Vojvodini, slovačkom kulenu sam se najviše obradovao).

Nidžine Đakonije

Tada sam kao "slatkiš za dž" dobio nekoliko biskvita. Sutradan, pak, uz dva sendviča, stigle su i dve slatke palačinke.

Tu je bio početak jednog divnog prijateljstva. Od ovsene kaše preko slanih i slatkih palačinki do vrlo zanimljive šarene pice od integralnog brašna sa šitake pečurkama, do sada sam isprobao veći deo jelovnika. Restoran se zove "Nidžine đakonije" a nalazi se u Brankovoj ulici broj 19.

Lekcija iz marketinga

U vreme kada za mnoge kafiće i restorane saznajem najpre na društvenim mrežama, to nije bio slučaj sa ovim restoranom. Hteo sam da se ček-inujem, ali ih nije bilo ni na Forskveru. Pa ipak, "u roku od odmah" postao sam njihova redovna mušterija.

Ovde se radi o malom biznisu kojem u startu ne bi ni bilo isplativo da se oglašava u elektronskim ili štampanim medijima. Umesto agresivnije kampanje na društvenim mrežama (koja ume biti ok što se tiče isplativosti, ako se dobro targetira), "Nidžine đakonije" su isprva bile fokusirane na svoje neposredno okruženje.

Praksa pravljenja "klubova korisnika" čiji članovi imaju popuste pri kupovini, odavno nije ništa novo ni na našim prostorima. Ipak, ovde postoji jedna bitna razlika - umesto da budete nekome brojka na papiru, važno je da ste nečiji komšija. Kada ste novi u kraju bitno je izgraditi dobre odnose sa komšijama, a u to vreme smo i "Nidžine đakonije" i ja bili novajlije u ulici. Besplatna dostava za komšije je stvar koja može izgledati banalno, ali se sigurno možete setiti bar nekoliko životnih situacija u kojima za vas može imati realnu vrednost. A, koristeći komšijske pogodnosti, gradite i prisniji odnos sa vlasnicima i zaposlenima fast food restorana - pa komšije ste, zaboga!

A i ako im niste komšija, imate pogodnost pri kupovini - besplatne slatkiše. Njihova količina varira od toga šta, i u kojoj količini naručite, a u igri su i biskviti, krem bananice, kolačići sa kokosom ali i palačinke sa eurokremom. Iako se marketing stručnjaci često raspravljaju da li ova tehnika dodaje vrednost proizvodu ili ga obezvređuje, u prilog ovom restoranu ide što komunikacija te pogodnosti nije agresivna, i što se asortiman besplatnih slatkiša menja i na dnevnoj bazi - sve u svemu, i dalje postoji element iznenađenja. Prijatnog, jer svi vole slatkiše.

Uspostavljanje emotivnog odnosa sa komšilukom i besplatni slatkiši doprineli su i kreiranju dobre reputacije (word-of-mouth marketinga). U proteklih mesec dana, ko god je prošao kroz moju kuću morao je da sazna i za Nidžine đakonije, a neretko i proba nešto od njihove klope. Jer, kad imaš iznenadne goste koji su još iznenadnije gladni, koga ćeš da pozoveš u pomoć nego - komšiju. Reakcije su bile, naravno, pozitivne, a to znači da...

... Ništa od ovih tehnika ne bi delovalo da nema dobrog osnovnog proizvoda. U ovom slučaju, reč je o raznovrsnoj i ukusnoj hrani od svežih sastojaka (i somuni se peku na licu mesta), čija je cena sasvim OK i ako im niste komšija - imajte u vidu da se Đakonije ipak nalaze u strogom centru Beograda. Kada tome dodate i autentični vojvođanski šmek koji u blizini niko ne nudi, imate dobitnu kombinaciju, čak i u džungli pekara, pljeskavičarnica i palačinkarnica koju nudi okolina Zelenog venca.

"Komšijska" strategija ima i još jednu dobru stranu - fokusiranost na kvantitativno relativno usku ciljnu grupu (komšije) koja je, pak, demografski različita, proizvodi lako merljive rezultate.

U ovom trenutku, Nidžine đakonije poznaju svoje komšije (a pamte i kakvu kafu piju), pa mogu da krenu i dalje. Poklanjali su besplatne pice na Fejsbuku, a njihov sajt sadrži i cenovnik dostave po reonima Beograda.

Ako je sudeći po onome što vidim kada svratim do njih da pojedem nešto, posao im je dobro krenuo. Ne znam kolike su im ambicije, ali imajući u vidu da je otvaranje bilo krajem decembra - pred ovim restoranom brze hrane je potencijalno dug put. Do sada su pokazali da znaju šta rade - i kada je reč o hrani, i o promociji.

Nidžine đakonije

Napomena: sve fotografije su preuzete sa Fejsbuk stranice i sajta "Nidžinih đakonija". Fotograf: Nemanja Glumac, http://www.nemanjaglumac.com.

Drobljenac od jabuka sa slanim karamelom

Drobljenac od jabuka sa slanim karamelom, salted caramel apple crumble

Ovo je post u kojem ćete naučiti kako da prevedete "apple crumble".

Recept počinje tako što nemate kalupe da napravite regularni apple crumble pa mislite da će ovako biti malo čvršći (neće), a uz to vas i cela ta priča s karamelom podseća na onu tortu koju odavno hoćete da pravite.

Da se razumemo, ovaj slatkiš je totalno grešan ali vredan svake kalorije. Uz to, nije fizički zahtevan za pripremu ali traži određeno vreme i solidno posuđe. Realno, imam šerpu u kojoj mi čak i supa zagori. Takve nemojte da koristite.

(Spadam u one ljude koji su zapravo skupljali Merkatorove kupone za Delimano šerpe i, neka je bar zbog ovog kolača, ali se isplatilo. Ovo nije plaćena reklama. Nažalost.)

Znači, izmešajte 125 grama maslaca sečenog na listiće, 3/4 šolje brašna, isto toliko ovsenih pahuljica, pola šolje šećera, pola kašičice soli i nešto cimeta, po ukusu. Ako vas mrzi da seckate maslac na listiće, isecite ga na kriške i umesto miksera koristite secko. Ako vas mrzi da prljate išta od toga, možete i rukama. Ali nemojte. Kad završite, to jest kada ste sigurni da "drobljenac" baš tako treba da izgleda, stavite ga u frižider.

Onda izvadite šerpu od poverenja. U njoj rastopite 100 grama maslaca, šolju smeđeg šećera, četvrt do pola šolje slatke pavlake (ali normalne slatke pavlake a ne one gluposti od biljne masti, i nek nikako ne bude dodatno zaslađena) i sve to krčkajte na srednjoj vatri dok se svi sastojci ne otope, pa mešajte povremeno dok ne proključa, pa onda mešajte još malo, i još malo, i onda dodajte malo soli, pa mešajte, pa probajte na šta liči, pa mešajte, pa probajte na šta liči, pa mešajte, pa probajte i - ako ima ukus kao zrela karamela a boju kao Alpenliebe, sklonite karamel-krem sa vatre. Probajte još jednom, da budete sigurni. Probajte ponovo, kad vidite da je počelo da se stvrdnjava. Pozovite nekog od ukućana da proba, pa onda probajte i vi ponovo, da možete da podelite utiske.

U svakom slučaju, cilj nije onaj pregusti, tamni karamel. Uzmite fotoaparat ne biste li slikom skratili vreme objašanjavanja kako to treba da izgleda i nadajte se da u brzini niste lepljivim rukama pomazili objektiv. Om nom nom.

Karamel krem

Onda, najdosadniji deo recepta. Oljuštiti i iseckati jabuke. Kupite krupnije jabuke i olakšajte sebi muke. Ja koristio greni smit, ali bilo koje kisele ili nakisele će poslužiti. Dok čistite jabuke razmišljajte o prolaznosti života, konsultacijama za tetovažu na koje idete sutra, ili o tome kako imate dvadeset sedam godina i još nemate vozačku dozvolu. Znate već, o uobičajenim stvarima. Ovo je jelo pogodno za razne vrste kontemplacija. Ako postanete suicidalni, taman imate i nož pri ruci. Degustirajte još malo karamela jer ste pali u depresiju.

Onda te jabuke (neka ih bude kilo-kilo i po) stavite u šerpu (možete i onu istu, ako ste prvo karamel-krem presuli negde drugde) ili na tiganj, dodajte im pola šolje šećera, nešto cimeta i malo muskatnog oraščića. Dobro promešajte, pa dodajte i malo maslaca i krčkajte ih desetak minuta na srednjoj vatri, dok ne omeknu. A onda ih krčkajte još desetak minuta jer ih niste sekli na baš jednake delove. Onda se setite kako ste ovo mogli da radite paralelno sa pravljenjem karamel-krema i uštedite bar nešto vremena. Kada su jabuke omekšale, mestimično ih izgnječite viljuškom. Degustirajte. Još malo. A sad i malo karamela. Mmmmmmm!

Jabuke u šerpi

Rernu zagrejte na dvesta stepeni. U pekač (ja koristim keramički) izručite prvo jabuke, pa ih prelijte karamelom - inače bi trebalo da pre toga pola šolje karamela odvojite za prelivanje pri serviranju, ali pošto ste ga degustirali kao stoka, preko jabuka izručite sve što je ostalo. Ima da napravite novi karamel, za kaznu. Je l' imate dobru šerpu ili nemate?

Preko jabuka i karamel-krema bacite i malo suvog grožđa, jer ga iz nekog razloga imate na tri mesta u kuhinji. Onda ga ravnomerno pospite drobljencem iz frižidera i stavite u rernu.

U međuvremenu napravite novi karamel, kad ste stoka, je l' te. U šerpu stavite komadić maslaca i dvesta grama šećera i mešajte dok se šećer ne otopi. Kad je tamnozlatne boje dodajte mu dvesta mililitara slatke pavlake i mešajte dok se ponovo ne otopi (pošto će se ponovo stvrdnuti u dodiru sa pavlakom). Krčkajte karamel na srednjoj vatri dok ne krene da se zgušnjava. Dodajte mu malo soli i nastavite da mešate. Znaćete kada bude trebalo da stanete. Prepite ga u nešto zgodnije za pranje, dok možete, a šerpu odmah potopite. Probajte i taj karamel, da budete sigurni da nije ispao gorak.

Drobljenac je pečen kada je gornji sloj hrskav a karamel ispod njega ima mehuriće. Trebalo bi da se jede topao, ali sačekajte da se sve bar malo stegne. Na svaku porciju stavite po kuglu sladoleda od vanile i odozgo je prelijte karamel-kremom koji ste na vreme odvojili ili naknadno napravili. Ako vas ne mrzi, ova naknadna varijanta i nije toliko loša, pošto je to baš onaj pravi, gusti, tamni karamel. Onda ćete se daviti u njemu danima.

Psujte sladoled od vanile koji nigde niste našli da kupite, osim u kombinaciji četiri ukusa, pa ste prvo sa njega morali da sastružete krem od višanja. Nemojte ništa ni da jedete, pošto ste degustirali celog popodneva. Umesto toga, nervirajte se kako uopšte za slikanje može da se udesi nešto što se jede polutečno.

Gosti će biti oduševljeni. A i vi ćete, kad završite sa slikanjem. Slana karamela i kisele jabuke su savršena protivteža jedno drugom. Umesto sladoleda, može i šlag - tek, vanila ovom drobljencu od jabuka daje savršenu završnu notu.

Idite po repete. Kada vas neko pita šta je ovo, recite mu "salted caramel apple crumble", jer vas je blam da kažete "drobljenac".

Jesenja putovanja 2: Amsterdam, i zašto ga voleti

Rijksmuseum

Kada se nađete i snađete u Amsterdamu, najgore što možete da uradite sebi je - da se uspavate. Kako muzeji rade uglavnom do šest, već ako oko podneva izađete iz kuće - ne stižete na više od jednog mesta. Situaciju dodatno otežava ako kauč-surfujete, pa se usput raspričate sa svakim od domaćina posebno.

Trebalo bi, naravno, barem okvirno da znate i šta želite da vidite. Ima nekih prilično turističkih stvari - kao, na primer, muzej Madam Tiso, muzej seksa, ili Amsterdam Dungeons. Tu je, onda, i Van Gog, pa Rajks Muzej, i - ja nisam obišao ništa od toga, ali sam video kakve su gužve.

A šta jesam obišao?

Pa, da krenemo redom. Kada stignete u Amsterdam, ako vas iole zanima njegova istorija (u protivnom, zašto ste tu?), neka vam prva stanica bude...

Amsterdamski muzej (Amsterdam Museum)

Ovo iskustvo će vam sigurno promeniti poimanje muzeja.

Muzej se nalazi u centru grada (mada, u Amsterdamu, centar grada je veoma širok pojam), pa nije ni na lošem mestu za polaznu tačku. Postavka "Amsterdam DNA" priča vam priču o istoriji grada (koja je prilično fascinantna sama po sebi).

Cela izložba je, u stvari, veliki, crveni infografik, u koji su ugrađeni tradicionalni eksponati ili prozori kroz koje gledate na baš određenu sliku u susednoj prostoriji. Ima i zvučnih eksponata i video bimova, a sa njima interagujete pomoću QR koda na prospektu koji ste uzeli na ulazu. Pod pretpostavkom da ste uzeli prospekt na engleskom, skeniranje QR koda na određenim mestima pušta vam film na engleskom. A primetićete i terminale na kojima možete skenirati taj isti kod, nakon čega birate svoj omiljeni momenat iz istorije grada predstavljen u određenoj celini. Sve vreme možete pratiti svoje "rezultate", pa se možda i iznenadite kada vidite šta vam je najbitnije kada je reč o životu u nekom mestu. Deo postavke je i hologram koji prikazuje kako su Holanđani tretirali svoje robove u trgovačkim kolonijama.

Amsterdam Museum

Uz sve to, ovo nije turistička atrakcija, već, zapravo, ozbiljan istorijski muzej - ali, naviknuti kako ovde izgledaju muzeji, bićete i više nego oduševljeni.

Amsterdam Museum

Ovde ćete naučiti mnogo toga. Pored ostalog, i to da je Amsterdam, zbog tla na kojem je izgrađen, podignut na stubovima. Drvenim. Prošetajte se centrom i razmišljajte o dugim drvenim stubovima koji se nalaze ispod svake zgrade, umesto temelja, dugim dovoljno da dopru do nečeg čvrstog i tako omoguće gradnju na peskovitom tlu na kojem se inače nije moglo graditi. Pogledajte kako su neke zgrade nagnute. I znajte da su ispod novijih građevina betonski stubovi, ali da centar Amsterdama na površini Zemlje već vekovima drži - drvo.

A kad ste već u centru, obiđite i...

Knjižare

Ozbiljno! Na trgu Spau (Spui) imate American Book Center, koji me je oduševio izborom časopisa (napokon sam mogao da kupim Juxtapoz). Tamo sam prvi put video i "sastanak na slepo sa knjigom". Među rafovima je najopuštenije listao knjige i momak koji je na sebi imao samo sako, bokserice i martinke, i koji se tako pridružio galeriji vrlo zanimljivih likova koje ćete i vi sretati po gradu. Verovatno ćete ih samo vi i primećivati.

Blind date with a book, American book centre, Amsterdam

Ako biste radije bili u britanskoj knjižari, u Amsterdamu ćete naći i Waterstones, gde, osim knjiga, možete naći i britansku hranu. Sad, ako želite u knjižaru po applesauce, ko sam ja da osuđujem? ;)

Kada ste u Holandiji, ne možete da ne probate...

Holandski džin, i to ne bilo gde

Olofspoort, odnosno Kapija svetog Olofa, bila je jedna od kamenih kapija Amsterdama. Kanalom koji je proticao kroz nju iz Norveške su donošena debla koja su postajala temelji grada - otuda Olof. Tamo gde je bio kanal, danas je ulica - i to prilično bučna i turistička. Ipak, tamo gde je bila kapija, sada je tradicionalni holandski bar. Tu će vam gazdarica ispričati priču o kapiji, a gazda odabrati neku vrstu holandskog džina. Oni ga zovu jenefer, a ukus mu je negde između pitkije rakije i viskija.

In de Olofspoort

Bar je specijalizovan za jenefer - a dobiti tu čast zahteva, kažu, mnogo rada i polaganje određenih testova. Dobili su licencu, tako da imaju i nešto svoje proizvodnje.

In de Olofspoort

Od ostalih pića mahom imaju po jedan - ali odabran - brend, ali zato holandskog džina ima u izobilju.

Jenever

U lokalu je, inače, tiho - iako je ulica veoma bučna. U njemu ljudi sede, uživaju i - razgovaraju. Ekipa koja dolazi tamo je uglavnom stalna, ali ne i zatvorena.


Ovo je dovoljno za jedan dan.

Razgledanje Amsterdama brodićem

Jedna tura vam svakako sleduje ako ste kupili Iamsterdam CityCard.

Brodići su pokriveni, a naracija tokom vožnje ide na nekoliko jezika. Tu možete čuti još ponešto o istoriji grada, videti znamenite zgrade sa reke (uključujući i Muzej Ane Frank), provozaće vas do izlaza ka Severnom moru, pa bitnijim kanalima i rekom Amstel, videćete i splavove-kuće, kojih ima toliko da je zabranjeno postavljati nove...

Amsterdam sa reke

... ali, molim vas, nemojte ponavljati moju grešku i baš ovo raditi po kiši.

Stedelajk

Vremenske prilike u Amsterdamu su mi se, inače, prilično dopale. Jeste da bi se smenilo više godišnjih doba u jednom danu, ali kiša nikada nije padala dugo, i nikada nije bila posebno jaka. Uvek bi samo orosila, što mi je čak i prijalo. Padala je izistinski, ili čak pljuštala, samo 24 sata tokom moje posete. Počelo je te večeri kada sam otišao da razgledam grad sa broda, i prelilo se u onaj dan koji sam odvojio za muzejsku četvrt. Ispred Rajksa, gužvetina, i red za karte od više desetina metara, čije začelje kisne. Neka, ionako sam bio u stisci sa vremenom, pa je valjalo odrediti prioritete.

Prioritet? Stedelajk, u prevodu - "opštinski", osnovan krajem devetnaestog veka, danas muzej savremene umetnosti sa zavidnom kolekcijom, koja se možda ne sastoji od najboljih dela, ali je kao celina prilično jaka.

Martial Raysse - High Voltage Painting

Sad, znam da savremena umetnost ne leži svakome, posebno ne epoha koja je meni najzanimljivija - druga polovina dvadesetog veka. Ipak, od Maljeviča, preko Lihtenštajna i Vorhola do Oldenburga i Rejsa, ovaj muzej zahteva višečasovni boravak. Kada se umorite, izbegnite restoran u prizemlju, koji je sterilan i pozerski, i sedite u kafić na spratu. Imaju sjajne kolače od badema, dobru kafu i ukusne krokete od mesa - odlično za punjenje baterija, naročito ako vas umori konceptuala.

Delo zbog kojeg planiram da ponovo (i ponovo, i ponovo) posećujem ovaj muzej zove se "The Beanery". Američki umetnik Edvard Kinholc je sredinom šezdesetih napravio repliku kultnog losanđeleskog paba "Barney's Beanery" u prirodnoj veličini - dasku po dasku, flašu po flašu, natpis po natpis i predmet po predmet. Unutra se i dalje vrti snimak zvukova iz paba iz 1964. (digitalizovan pri nedavnoj restauraciji), a i miris je autentičan - kustosi ga prave od piva, užegle masti, amonijaka, naftalina i pepela. Kinholc je umesto amonijaka koristio urin.

I dok vas na ulazu čeka automat sa novinama od 28. avgusta 1964. i naslovom "Deca ubijaju decu u vijetnamskim nemirima", goste u pabu to ne zanima jer umesto glava imaju satove, i svi oni stoje na deset i deset, prkoseći stvarnom vremenu svojim, nadrealnim. Jedina figura sa ljudskom glavom je figura vlasnika, za šankom.

Ed Kienholz - The Beanery

Ed Kienholz - The Beanery

Ed Kienholz - The Beanery

U instalaciju može ući samo po jedna osoba. Fotografije napravljene širim objektivom od mog pogledajte ovde.

Pravi pab i dalje postoji. Svojevremeno su odatle izbacili Džima Morisona jer je urinirao po šanku.

U Kinholcovoj replici i dalje stoje i vreme, i vreme unutar vremena.

Vetrenjača u Slotenu

Sloten je selo koje pripada Amsterdamu, a vetrenjača je jedina u celom gradu koja je svakodnevno otvorena za posete.

Ova se, konkretno, koristi za ispumpavanje vode - na takvim počiva ono što danas zovemo Holandijom.

Vetrenjače su, inače, nekada radile mnogo šta - čak su i pokretale cele fabrike.

Molen van Sloten

Molen van Sloten nalazi se tačno na ivici basena koji je nekada bio jezero, a sada je velika ravnica u kojoj se nalazi aerodrom Shiphol. Imajući u vidu da je vetrenjača izvan grada, na pola puta će vas i kartica za prevoz izdati, ali ćete zauzvrat videti lep krajolik kuća, imanja i drvoreda. Pošto je izvan grada, tu se nećete tiskati sa masom turista. Za obilaske postoje vodiči-volonteri, naš je bio penzionisani vojni moreplovac koji je tečno govorio nekoliko jezika.

Videli smo ceo mehanizam vetrenjače, urbanisički plan donet pre nekoliko vekova (prema kojem je Amsterdam i izgrađen, bez većih odstupanja), nekoliko maketa i modela (kako grada, tako i različitih tipova vetrenjača), i koliko smo ispod nivoa mora. Nažalost, pravac vetra se nije menjao, pa nismo mogli da vidimo i kako se "kapa" vetrenjače okreće prema njemu. Tu je sagrađen i muzej bačvarstva, a ceo jedan sprat unutar vetrenjače posvećen je audiovizualnoj prezentaciji Rembrantovog života. Jer, i priča o njemu počinje negde oko jedne vetrenjače.

Vetrenjača u Slotenu

Na kraju svega ovoga naći ćete vrlo upotrebljive suvenire (tradicionalno - keramičke, ručno oslikane marinsko plavom bojom) po više nego razumnim cenama.

Iako je u vetrenjači moja svemoguća kartica za ulaz u amsterdamske muzeje otkucala svoje poslednje minute, nimalo mi nije žao što sam je potrošio baš u Slotenu.

Pored vetrenjače postoji i ekspres restoran sa sjajnim pomfritom i veoma dobrom kafom. Okrepite se, jeftinije je nego u gradu.

I još?

Cvetna pijaca i lukovice lala. Muzej fotografije u kojem je tada bila izložba fotografija Dejvida Bouvija koje je radio Brajan Dafi, i film o Dafiju. Tramvaj pun devojaka koje su krenule na devojačko veče, ili imaju neki drugi dobar razlog za lutku na naduvavanje i gumene penise na rajfovima. Rođendan Aninog cimera i kuća puna ljudi, a među njima, samo jedan Holanđanin...

Amsterdam noću

Noćne šetnje duž kanala, dok, dva mostića dalje, i dalje traje gradska frka.

Amsterdam by night

Bicikli, svuda.

Amsterdam, bikes

Bilo je toga još.

Amsterdam

I biće toga još.
Nadam se, skorije.

Ali, pet dana u Amsterdamu je isteklo i sutradan je trebalo da se krene dalje.

Sledeći put kada budem pisao o jesenjim putovanjima, pisaću o Brižu. Ipak, moram napraviti pauzu, pošto me ponovo hvata wanderlust. A prevelika količina njega nije dobra ni za koga.

No more posts