Marketing iz komšiluka (ili: kako da postanete nečiji omiljeni restoran brze hrane)

Šitake šarena

Priča počinje jedne hladne noći u januaru. Usred bolnog (upala tetiva) i napornog procesa preseljenja ulazim u mali restoran brze hrane u komšiluku novog stana. Ispostavlja se, posle kraja radnog vremena. Na informaciju da su im somuni sveži i da mogu da mi naprave sendvič odmahujem rukom, izlazim i idem u Mek. Neću nikoga da maltretiram, ionako ni sam ne vidim na oči i hoću samo da legnem što pre.

Nekoliko dana kasnije, ulazim ponovo u restorančić. Napolju pljušti kiša, ja nosim nekoliko lampi iz Ikee u papirnim kesama. Biram sendvič sa menija, kad će mi dečko za kasom:

– Ako si iz komšiluka, dostava nam je besplatna. >>>

No more posts