Paramparčad

A-ha izdali novi album još pre mesec dana, a ja se tripovao da će u avgustu. Jeste, lepo je upakovan, dakako – zvuči appealing, ali nakon onih a la Coldplay eksperimenata (i to veoma uspešnih) iz 2005. godine, stvarno sam očekivao nešto što neće da bude samo pop. I da li je moja fascinacija ranijim varijantama njih osnovana? Pa, sa sobom se slažem,  a i moralo mi je nešto postaviti ovoliko velik horizont očekivanja… Elem, da, ja sam frik. Diskografija, lajvovi, demoi, narukvica… Nažalost, najkomercijalnije stvari su prežvakane i obesmišljene, one manje poznate… su nepoznate. Preporučujem album East of the Sun(…), ako je neko zainteresovan…

Počinje da mi se dopada ogranak nam MTV-ja, iako sam oduvek rolajzovao na ljude kojima pomenuti predstavlja jedini izvor muzike. Ali hej, u istom satu sam čuo i Petrol i Ženekese, i neke izvođače koji su, začuda, dobri, a sa ex-yu prostora, te koji su me podstakli da guglam. Dovoljno. Plus top forti popić i tako to, a i u Densflor čartu uživah uglavnom. Videćemo šta će rebrendiranje i nova koncepcija uraditi, ali ovo za sada obećava. Kad je krenula adrijatička ispostava, pljuvao sam po Emtiviju, ali realno, iritantni voditelji koji skakuću u hromi mi, uprkos celoupnim viz-id zezalicama koje su bile vrlo… pokupljene iz centrale, nisu ulivali utisak perspektivne stanice, pa makar i začete u takvoj mega-hiper-visokobudžetno-uspešnoj kuhinji. Jedino što me smara je ponavljanje spotova, ali dobro, bolje da mi se ponavljaju Grindej i Plasibo na svaka dva sata nego Džejson Mraz i Džejms (S)Morison kao na VH1…

Dan žalosti juče, nakon par sati baroka nam krenuo Vangelis, a onda je došao direktor koji je rekao koleginici da ponovi prethodnu plejlistu jer niko ne sluša radio duže od dva sata… Ljudi su se ranije baš tripovali oko dana žalosti, sećam se, kad bejah klinac, keva bi mi branila da slušam muziku uopšte, plašila se da će neko iz komšiluka, čuvši nešto veselo (i po mogućstvu glasno) iz sobe mi, pozvati policiju… Kada je u jednoj od bivših mi radio stanica, od raka, umrla koleginica, privatni dan žalosti je pretio da bude trodnevan. Nije da je iko, u tako malom kolektivu, bio raspoložen za rad, ali hej – plejliste ne ujedaju… I uglavnom mogu da idu same. Pet sati domaćih njanjavuša se ripitovalo tih dana, kada sam došao i ubacio neki jako lagan i posthumni strani evergrin (tipa Tell Laura I Love Her), popio sam pridiku jer je strana muzika po difoltu neprikladna? Valjda ljudi ne razumeju reči pa upiru prstom u suznu laganicu i govore Aha, ovo mora da je veselo, bogohulnici?…

Kanali se gube i kad pada kiša i kada je pretoplo. Savršeno. SBB.

Dokle god internet radi, u redu je.

Izgoreo mi je nos.

Vikend je.

2 people like this post.

Unlike