Rendomizacija s novembrom.

Čitanje starog Markogenovog bloga… khm, on to voli da zove kolumnama, na SD Cafeu, iz vremena dok se još uvek zvao Markotik, uvek me uvuče u neke novembarske tripove. Ili je novembar jedino što mi sledi, imajući u vidu da efikasno izbegavam da radim išta, pa blejim za kompom i vadim davno zaboravljene linkove iz lobanjskih dubina…

Tamara  me mrzi. Nekada se izdrah Robertu kako ne mogu da znam da on ima probleme ako ne govori o njima. Kada se nalazim na nekakvom mračnom mestu, veoma sam glasan u traženju pažnje. Ljudi, sa druge strane, iako sam se nadao tom tipu tretmana, uvek očekuju od mene da čitam znakove (ili odsustvo istih).

Bojan od pre nekoliko godina bio je mnogo srećniji jer je slušao, primećivao i verovao u znakove. I od ljudi i u one druge. Bio je i hiperaktivniji jer je verovao u uzročno-posledične veze. Od jednih zatvorenih vrata bio je u stanju da isplete sve moguće i nemoguće scenarije u trenutku, i pokazivao je tendenciju da se ne zaustavi. Bio je tabletoman, doduše, ali – niko nije savršen. Bojan sada nema planova, ne veruje ni u šta, ali trenutno ne pokazuje ni paničenje, jer se frustracije uvek isprojektuju na ljude koji to ne očekuju. I već tri dana se izležava i gleda TV je je shvatio da se od proleća 2007. nije osećao rasterećeno, pa bi baš mogao da počne da prestane da se sprečava da bude srećan. Ali ga nervira manjk konstruktivnog. Valjda će i to doći? Poguraću.

Moj limbo je novembar. Definitivno. Ili kraj oktobra. Sulude magle, hladnoća dovoljna za raznorazne odevne kombinacije (iza kojih se savršeno dobro mogu sakriti ponekad), opuštanje u toplim prostorijama, čaj, slušanje radija, otkrivanje kaseta koje kašlju, šume i škripe, čitanje i katof televizije, ljudi koji se kreću nekako tromo i sporije – ili samo tako izgledaju… Bila je kaljeva peć nekad, u predsoblju sa plakarom punim knjiga, ali hajde da se ne sećamo toga…

Iz inata nisam hteo da izađem napolje dok me neko ne pozove. Ne kažem da ću raditi nešto pametno ako ostanem kod kuće, ali izaći sa nekim bi mi sigurno dalo opipljiv izgovor… Poruka. Jou, večeras, nešto? Odgovor: Kad god.

Jednom ću se probuditi u novembru, a to će biti samo zato što je isti počeo, pa će morati i da prestane jednom, ne trajavši dovoljno dugo. I onda ću čekati sledeći.