Melanholija?

Ovo je prilično lični i rasplinuti post o prvom smislenom cimerisanju u mom životu. (:

I da, ne bih bio ovoliko melanholičan da se ovih dana ne dešava toliko toga… Ma, who am I kidding?

---

Pre nekih sat vremena vratio sam se kući sa kafenisanja. Na preklopljenom laptopu su me sačekali turpija za nokte (koristio sam je, inače, jer svoju nemam još od krađe prtljaga u vozu, koja se dogodila još početkom godine) i njeni primerci ključeva, preko zelenog papirića na kojem je pisalo „Bilo je divno <3″.

Ležao sam na krevetu kada je ušla u sobu ovog popodneva, a nije me tu očekivala. Pokušavao sam da spavam, ovih dana se previše stvari menja. Zagrljaj je bio dug. Potom sam otišao na kolače.

I nismo pogledali Brazil. Nismo naručili vafle. Nismo završili „Dead like me“. Na dijeti jesmo bili (vežbala je više od mene), ali kako to nastaviti sada? Nismo jeli kinesku hranu. Nismo kupili iglu i konac.

Nije je mrzelo da se uhvati u koštac sa više godina haosa. Nije je mrzelo da prebroji sitan novac koji je našla na podu. Nije je mrzelo da razmišlja u boji. Nije je mrzelo da ide na pijacu. Ni da se takmiči sama sa sobom u kratkoj formi :)

I mrmljala je u snu. I upoznala je komšije. Upoznala je čak i gazdu! I klanjala se sa mnom kokakoličastoj MekČaši.

Pila je čaj.

Dobro, u istom smo gradu. Fakultetske rasporede još ne znamo.

Prešli smo dug put od sedenja po izlozima kafića do actual living together… za vreme za koje se to obično ne dešava.

Suludo iznenadno kako je počelo, tako se i završilo.

Natrag u izlog.

<3

Posted by Bojan | 6 comments