Što se tiče pasivnosti, da; no, dobro usmerena pasivnost uspeva da iskoristi na pravi način ponuđeno obilje informacija… Od mora nepoznate muzike, na primer, s kojim ne bismo imali dodira da nije interneta, do svojevrsnog obilja informacija koje ne bismo ni znali gde bismo tačno tražili – sad, treba plivati kroz redundantno, ali bar ne moramo izaći iz kuće, kad ni za redovne aktivnosti ponekad nemamo vremena…

I meni vidoje vise ne radi, a treba da prebacim na dvd snimke sa nekih kaseta dok je moguce…

Bio pa pros’o (dinar-marka )

Ja kazem da svako vreme nosi svoje breme; ima poteskoca u svakoj generaciji i naravno mnoge stvari su individualne, ali i sva ta ‘udobnost’ od digitalizacije nosi opasnost od prevelike pasivnosti, jer mi smo pre svega ZIVA bica, moramo da se krecemo da ne bismo zardjali, a danas je dosta toga i na klik, mada nam tako ostaje vremena za druge aktivnosti (citaj: za beskrajno uplitanje u wwweb gde ako ne znas da se vratis odakle si dosao, bolje ni da ne zapocinjes da citas tekstove)

Ma ne bre, razumem skroz ovo za vidoje klubove, eto pricamo…

Da pustim kasete? Pa odneće ih tajfun! Ma, šalim se. Kasete su mahom stradale selidbama i prokišnjavanjem, a video je odavno odslužio svoje.

Devedesetih, nakon krize, ipak je novi dinar bio maltene marka!

Hvatam sebe kako zavidim, recimo, svojoj sestričini. Klinka je rođena 2000. godine, odrasta uz komp i kablovski net, da ne pominjem DVD plejer koji je već standardan i ostale gedžete kojima je okružena… Njoj neće biti potrebno privikavanje na tajfune, samo mi stariji se, tu i tamo, batrgamo.

Ali opet, ona neće u životu imati ništa kao video klub – ok prestajem zaista
#nostalgijakill

Devedeste.. zavisi u kom zivotnom dobu su te zatekle, bile su trening izdrzljivosti, snalazljivosti, bezobrazluka i svega najgoreg, ne treba nam podsecanje.

Moderno drustvo, pa ubrzano se zivi, tajfun informacija prolazi kroz glavu.. ne znam, jos uvek se prilagodjavam.. Ma pusti te kasete salim se.

Devedesetih smo bili generalno pomirljiviji i spremni na sve i, pored krize i inflacije, a naročito nakon njih, ne sećam se da je iko previše kukao koliko loše živimo… Što sada nije slučaj. O_o

Elem, moderno društvo je previše instant, ali mislim da se to baš i ne koristi na pravi način… A kasete… Uskoro će postati relikvije.

na to me, pre svega, navodi stav dobrog dela naše generacije da im je nato bombardovanje, paradoksalno, bio jedan od najboljih perioda detinjstva. celonoćna druženja u skloništu, zavijanje sirena i neprestani piratski crtaći i filmovi na „politici“ su bili divna stvar u odvratnom vremenu.

nekako mi se čini da su sloba, ratovi, nemaština i sve ostalo dali mračnu romantiku tom vremenu. dali su mu sadržaj. dali su inspiraciju umetnicima da stvaraju koliko-toliko dobra dela.

da je sve bilo kako valja, devedesete bi bile svakako sadržajnije, a mi ispunjeniji nego u 00-im, ali…

ipak, prošla je već decenija… „sećanje je smešna lupa koja sitne stvari preuveličava“ – reče balašević jedared.

izvinjavam se što sam malo proširio temu. što se tiče filmova – čini mi se da su ljudi danas prezasićeni i da ih malo šta fascinira. a razloga je puno, između ostalog i laka dostupnost.