Iako ovaj sos smatram daleko običnijim od onoga o kojem sam već blogovao, Mikina je želja da se i ovaj recept nađe na Paramparčadi.
Znači, danas smo se našli ne bismo li gledali Tvajlajt da vidimo oko čega je toliki hajp [transkripcijo, ljubavi]… Premda je prvobitni plan bio da pravim nešto od pirinča, naposletku se ipak išlo u pravcu oprobane kombinacije testenine i sosa. Znači,
dve glavice crnog luka
dva čena belog luka
300-400 grama šampinjona
nekoliko manjih pečenih paprika
maslinovo ulje
oko 2dl paradajza iz tetrapaka
so, beli biber, bosiljak
brašno, ako zatreba (zbog gustine)
Iako obično nemam živaca ili vremena pa sve spremam što brže, to jest na što jačoj vatri, ovog puta nisam odvrtao ringlu do maksimuma i nisam se pokajao.
Crni i beli luk sitno saseckati i pržiti dok crni luk ne počne da postaje staklast. Dodati seckane šampinjone (ja obično jedan deo iseckam jako sitno, da bi se dobro stopio sa sapatnicima, a drugi isečem krupno, u ovom slučaju uzduž ili na prutiće). Posoliti i sačekati dok šampinjoni ne počnu puštati vodu, potom dodati bosiljak i dinstati sve to u vodi koje su pustile pečurke. Kada ispari jedan deo tečnosti (sami procenite gustinu koju želite da postignete) dodajte veoma sitno seckane pečene paprike i nastavite da krčkate. Postepeno dodavati paradajz iz tetrapaka i, kada ukrčkate sos (uz, opciono, dodavanje brašna ako ste paradajza sipali u naletu previše), dodati belog bibera po ukusu i promešati još nekoliko puta.
Sos smo gasili pavlakom, a makarone su barene sa začinima čiji listići ostadođe među njima i nakon ceđenja.
Prijatno!
