Nekrofilija, lešinari i moć društvenih mreža

slučaj je hteo da sam, sredinom avgusta, na youtube postavio odlomak iz fokusa [emisije firme hraniteljke koja pretenduje da bude city, prim. aut.] u kojem ksenija pajčin, u maniru svojih dotadašnjih izjava, preporučuje knjigu, odnosno film. do ovog trenutka, video ima preko 26000 viewova, i to je, budimo realni, najviše što će moj kanal na youtubeu ikada postići. no, ovo nije post o tome.

spadam u one kojima je gtalk stalno uključen. sedim, tako, ovog popodneva za kompom i petljam oko jednog sajta koji je odavno trebalo da bude ažuriran, te u prvi mah ne pridajem  previše značaja notifikacijama o primljenoj pošti koje iskaču sa strane. ljudi s vremena na vreme prokomentarišu taj klip, ali nikada ne napišu ništa dovoljno zanimljivo. no, negde kod trećeg r.i.p, nešto mi bi čudno te podigoh tweetdeck da vidim šta se desilo.

odavno važi ono da pre na tviteru nego kroz prozor vidim kakvo je vreme napolju. tako sam u roku od nekoliko sekundi bio informisan o događaju koji me je ostavio bez teksta.

reakcije su se zahuktavale.

neki forumi su već kopirali po tri-četiri verzije iste vesti, sa različitih sajtova, ne bi li podigli broj svojih posetilaca sa pretraživača.

nikla je i stranica na fejsbuku, što je bilo i očekivano. [uzgred, je l' samo ja smatram da bi bilo bolje da je ovo otvoreno kao grupa? nekako mi to becoma a fan of r.i.p. ksenija pajčin zvuči previše pogrešno]

potom su ljudi na tviteru negodovali što je stranica napravljena pre no što su se pajčinova i kapisoda ohladili.

-.-

uprkos vrlini tvitera koju sam gore naveo, to jest doprinosu širenju informacija, bilo je i onih koji su negodovali što svi šire baš tu informaciju.

bilo je onih koji su negodovali što je ona uopšte i postojala, to jest, što je sama ksenija postojala, tvitujući jedna budala manje i slično. [more, daj da vidim tebe, kapisoda je bio tvoje godište!]

na stranu neke zanimljive morbidarije, zapravo mi neće biti jasno što postoje ljudi koje je ova vest zabavila! ne smatram sebe čovekom odavno, ali neljudi me… pa, iznenađuju. čak i ako ste je mrzeli, zar nije ljudski živeti i pustiti druge da umru?

u moru svega i svačega tvitnuo sam:

RIP Ksenija Pajčin O_o ma koliko bi trebalo da rolajzujem na ovo kao neko sa boljim muzičkim ukusom, nekako sam… potpuno zatečen.

nešto kasnije pojavila se i tamara sa

@paramparce zatechen si zato shto je u pitanju chist primer zlostavljanja. ostali komentari su u krajnjem sluchaju neukusni.

nažalost, tek još nekolicina ljudi delila je ovo mišljenje.

ima tu još stvari koje ne razumem…

smrt tošeta proeskog donela je mnogo više internet halabuke, proglašavanje dotičnog pevača anđelom, mogu se zakleti da se sada i sluša mnogo više no dok je bio živ… ipak, nikad ne mogu sebe uhvatiti kako, čim čujem da je neka poznata ličnost koju jesam (ili, izgleda da je isto, veoma nisam) gotivio umrla, krenem po youtubeu da joj na svakom snimku poželim da počiva u miru (ili nemiru, zavisi da li je jesam, ili nisam gotivio). no, ‘ajde.

što se ksenije tiče… pa, sve sam već rekao. na kraju krajeva, da li je bitno da li ćemo je se sećati onako ili ovako, ili je se nećemo sećati uopšte?

siguran sam samo da bi, da mene ili tebe sutradan neko, na primer, ubije… negde na netu, neko sigurno ostavio pokušaj duhovitog komentara.

sve što kažem, može biti upotrebljeno protiv slobode govora.