Piratski radio #1 – Definicija i preduslovi nastanka

Medijstvo

Nedavno sam pisao rad na temu radio piraterije i njenog uticaja kako na popularnu, tako i na kulturu uopšte. Budući da me tematika inače zanima, rešio sam da, uz određena prilagođavanja, pretočim to u serijal tekstova na blogu.

Definicija piratskog radija

Piratski radio, odnosno radio piraterija, termin je koji označava nelegalno radio emitovanje. Etimologija termina potiče od
neregulisane ili protivzakonite prirode emitovanja, iako je činjenica da su, u određenom periodu razvoja piraterije, za ovakvo emitovanje korišćena morska plovila.

Izvor slike: aestheticscompact.com

Postoje i slučajevi da radio stanica ima dozvolu na području odakle emituje, ali je signal
moguće uhvatiti i (ponekad mnogo) izvan tog područja. Mnoge domaće stanice pokazuju tendenciju da emituju većom snagom od propisane (za šta, delom, bar po Beogradu možemo okriviti RRA na propisanoj voltaži koja bi, kažu neki, iščilela po brdima).
Ipak, alarmantniji su slučajevi prelivanja signala preko granice. Rumunska Radio Rešica, koja se na 105.6MHz sa Semenika čuje čak i u Osijeku, svojevremeno je naterala beogradski TDI radio morao da se pomeri sa te frekvencije, koju mu je RRA dodelila 2006. godine. Semenik je kota sa koje emituju i radio stanice Info Pro (88,5MHz) i Actualitati (102,5), postajući tako deo i domaćeg FM Neba.
Piraterija u širem smislu može da se odnosi i na prirodu emitovanih sadržaja ili format (na primer, ako se ne emituje identifikacija radio stanice u skladu sa propisima – kod nas Kodeksom ponašanja emitera). Iz ovoga zaključujemo da su mnoge legalne domaće radio stanice zapravo piratske bar po jednom osnovu, ali to je neka druga priča. Naš radijski etar je oduvek to i bio :) (Na primer, mnoge stanice po unutrašnjosti ne emituju identifikaciju  na propisanih deset do petnaest minuta, a neke još uvek ni ne pakuju reklame u blokove ograđene namenskim džinglovima).

Društveni i ekonomski preduslovi za nastanak piratskog radija

I pedeset godina kasnije, ideja piratskog radija je neodoljiva. Ko ne bi poželeo da se bori protiv zakona i morske bolesti dok pušta muziku za narod, mislim, onu popularnu, a ne populističku, jer nekada ta dva nisu bila isto? Pirati su pažnju poklanjali mladim ljudima ignorisanim od strane velikih emitera, i pružali saundtrek društvenoj revoluciji.

Piratske radio stanice bile su evropski fenomen vođen ustaljenom logikom američkog radija.

A, kako to obično biva, u korenu  romantizovane slike radijskih pirata, ipak su bile – pare.

Kada je radio bio u začetku, dvadesetih, Evropa i Sjedinjene Američke Države odabrale su različite modele regulacije i finansiranja ovog medija.

U Americi, radio je bio komercijalno preduzeće, i njegovu istoriju oblikovale su privatne kompanije u trci za profitabilnim povraćajem svojih investicija. (U kasnijoj fazi, kada je automatizacija već počela da uzima maha, postojali su i zasebni radio kanali namenjeni, recimo, velikim supermarketima!) Američki tip muzičkog radija nastao je kao vid pridobijanja i zadržavanja publike za oglašivače. Slušaoci su još tada bili naviknuti da je muzika uvek tu na – na klik. Pažnju su im, stoga, zadržavali disk-džokeji i džinglovi – promeniti stanicu je veoma lako!

U Evropi suprotnost. Radio je finansiran javno (u Britaniji, na primer, sistemom pretplate), a radio program emitovali su monopolisti u vlasništvu države. Institucija javnog servisa značila je ciljanje što različitijeg auditorijuma u različitim delovima dana (a ne kao na RTS-u, je l’ te :P), tako da je malo ko mogao radijski program slušati neprestano.

Britanskim tinejdžerima šezdesetih pirati su pružili ono što su američki klinci imali zdravo za gotovo: pažnju radija.

Autor: | 6 Komentara