Test izdržljivosti za slušaoce i davno obećani podcast treša pun.
Uživajte!
Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.
Download, ako ste dovoljno hrabri
Posted by Bojan | 5 comments
Do sledećeg mi teksta na Paramparčadi, ponovo gostujući tekst one iste Ivane. Palimpsest je u međuvremenu prerastao u literalni blog studenata komparativne književnosti, pa ja ovaj njen tekst udomljavam na neodređeno: ne dam da truli na Šmejzbuku.
Nekada davno, napisao sam tips and tricks za studentski život. Da, sad mi zvuče lejm, ali tada mi se činilo da nisu. Šta ćeš… Da sam živeo u studentskom domu, možda bi tekst te tematike zvučao ovako nekako…
Uživajte i do čitanja, B
Po pravilima feng šuija, drevne kineske tehnike za uređenje doma, kuhinja nije samo mesto gde se priprema hrana, već i prostor koji treba da odiše zdravljem i dobrim raspoloženjem. Po pravilima krađe od sredstava namenjenih za dom, drevne srpske tehnike za preživljavanje, studentska soba nije samo prostor u kome same reči zdravlje i raspoloženje umiru, već i prostor koji treba da odiše zdravljem i dobrim raspoloženjem. Ako želite da sledite principe feng šuija, znajte da kuhinja, pre svega, mora da bude bezbedna. Ako ste po ulasku u studentski dom već zadojeni idejama da želite da sledite pravila feng šuija, znajte da ćete i više nego uspeti.
Delovi koji imaju različite funkcije – mesto za pripremanje hrane, kuvanje ili pranje sudova – treba da budu odvojeni. Bez ikakve sumnje u domu će to i biti, zahvaljujući feng šuijovskoj ingenioznosti onoga koji je zamislio studentsku sobu bez sudopere. Osim ako ne pripremate hranu u lavabou, mesto za kuvanje i pranje sudova će vam itekako biti odvojeni. Ne dao vam blagi Gospod, pu, pu, pu, da ste rođeni sa sindromom Pepeljuge, pa na terasi imate na improvizovanom stolu improvizovani lavor za pranje sudova. To bi toliko pomoglo feng šui rasporedu da biste fakultet završili i pre vremena i pre vremena biste morali da naustite tu sobu, to mesto pravog kuljanja pozitivne drevne kineske energije.
Rernu, koja je vatreni elemenat, trebalo bi postaviti daleko od frižidera i sudopere, koji su vodeni elementi. Po pravilima ugovora koji potpišete sa domom, vatrene elemente poput rerne, peći i fena i vodene elemente poput frižidera i zamrzivača ne smete ni da prinesete prostorijama u kojima boravite. Ali, kako portiri i upravnici bivaju sve zaokupljeniji prečenjem, viskijem ili parama koje stoje u prvom planu sa vašim roditeljima, dok vi, u drgom planu, elemente unosite u sobu, i to biva rešeno. I utičnice su, ako ih ima, poređane po pravilima feng šuija, tako da, ukoliko planirate da ih iskoristite obe, na jedan kraj dijagonale prinuđeni ste da stavite rešo, a frižider na drugi. Ne koristite peglu, peglu za kosu, punjač za telefon ili kompjuter jer, ne da nemate gde da ih, s oproštenjem, gurnete, nego su takva pravila. Žao mi je, takva su pravila.
Oštri uglovi i neravnine nisu dobri jer uzorkuju disharmoniju. Noževe stavite u fijoke ili ih držite u kutijama za noževe. Da studenti ne bi slučajno bili disharmonizovani, potrudili su se da oštrih uglova nema čak ni na zidovima. Generacije i generacije boljonjaca i predbolonjaca se pitalo zašto su njihovi plafoni i zidovi krivudavi. Sreća da je odgovor bar do nas stigao. Noževi, s druge strane, jesu problem. Feng šuisti preporučuju da jedete ili u menzi ili brzu hranu, a najviše da pijete alkohol. Stvara fantastičnu energiju, kakvu, provereno, razmeštaj kuhinjskih elemenata nikada nije mogao.
Šporet ne treba videti s vrata. Pravilo oko koga se vredi pomučiti. Potpuno u kontradikciji sa rasporedom utičnica i takvim rasporedom da se cela soba, sa sve paukom u čošku neonke, može videti sa vrata. Preći na suvu hranu i zivot bez kafe i čaja ili doskočiti ovom pravilu? Najbolji način je da šporet pretvorite u kuvalo, ili ga zamaskirate toliko vešto da vaša drevna kineska energija pomisli da je antikvitet iz etnografskog muzeja. Život postaje prava avantura tek kad ste konstantno izloženi opasnosti od izbijanja požara usled starosti uređaja.
Energičan boravak u domu želi vam uprava Studentskog centra,
autor vam želi sreću.
Posted by Bojan | 1 commentsPoglavlje prvo
Neka godina početkom decenije, neka standardizovana beogradska porodica od oca vojnog lica, majke koja glumi damu i – i dalje – poludivlje dece, nedavno obogaćena računarom. Da im pokažem nešto. A šta, mislim se ja, kad ne znam ni šta bi hteli. Valjda su znali zašto su kupili računar.
Otac, vojno lice, drži traktat o tome kako je u njegovo vreme muziku imalo smisla slušati, i kako, šta god pustiš iz računara, zvuči metalno. Mislim se ja, naravno kad su tvoja deca grebovala diskove u nikakvoj bitraži i kad imaš zvučnike od stopedes dinara. Nisam smeo da mu kažem da su i radio stanice već uveliko emitovale s računara, srce bi mu prepuklo.
Deca su umela da kucaju, ali nisu znala čemu služi taster shift, pa su palila i gasila caps lock za svako veliko slovo. Ja im demonstriram da to, tako, ne mora, ali vraga, onako su navikli. Neka im.
Sledeći put kada sam se obreo u njihovom stanu, imali su i internet.
Otac porodice mi je izdeklamovao korisničko ime i šifru kada sam ga pitao za imejl. Onda sam mu objasnio da ne treba da govori svoju šifru okolo, objasnio mu „strukturu“ imejl adrese, i, da bih zaključio kako im, pobogu, dotična glasi, pitao sam ga na kojem je provajderu. Nije razumeo et, nije razumeo repato a, a kada sam pokušao sa majmunčetom, zaključio je da ga vređam, i – uvredio se. Jer, nije on majmunče.
U međuvremenu, deca su stidljivo odgovorila da idu na neke sajtove… za koje su… čuli, i trebalo je da ih naučim kako da šalju mejlove. Outlook im je, falabogu, bio konfigurisan. Znači, ajmo, na koju adresu? Bulevar kralja Aleksandra broj taj i taj. Ne, zaboga, ovo nije obična pošta – objasnim im ja kako imejl adresa zvuči, dam im svoju, i poentiram da je reč o adresi koju imaju ljudi koji imaju internet. Je l’te.
Dali su mi adresu nekoga ko ima internet. Karađorđeva broj taj-i-taj.
I onda sam odustao.
***
Poglavlje drugo, kao i potonja, dešava se u vremenu sadašnjem.
- …jer, ja ne znam koji sve načini za komunikaciju preko računara postoje. Je li to internet, je li to Fejsbuk…
- Zaboga, mama, Fejsbuk je na internetu.
- Aha… A je l’ možeš da mi pošalješ jedan mejl?
- Mogu kad se vratim u Novi Sad, nemaš net ovde.
- A treba ti internet za to?
- Da.
- E, reče mi Anđa da je ušla na neki fejsbuk gde si je natovario.
- Tovario sam je na blogu, kakve to veze ima sa Fejsbukom?
- Pa znaš da se ona ne razume. Nego, pita Goca kako da nekome pošalje sliku preko Fejsbuka?
- Zašto bi ikome slala sliku preko Fejsbuka? Kao kad mi ovi moji kopiraju ceo word dokument u privatnu poruku… Odvratno.
***
Poglavlje treće
- Imamo bed sektore na hardu u radiju, nestaju pesme i reklame.
- Jesi pogledao u kanti?
***
Poglavlje četvrto
- Ne, nemam ja problem s kulerom! Ne radi, ali pratim sve vreme temperaturu i isključim računar kad treba.
***
Poglavlje peto
- Zašto da uvodim internet ako ću prodati stan sledeće godine?
***
Nastaviće se…
Posted by Bojan | 4 commentsNegde krajem novembra 2007. godine, u „Blicu“ se pojavio tekst o tome kako tamo negde, u Americi, postoji mineralna voda sa ukusom šunke.
Na kopi-pejst forumima odmah se otvorila diskusija gde su oni najglasniji odmah ustali čak i protiv našeg Knjaza sa ukusom limuna. Previše zapadno, šta znam.
Ja sam samo fejspalmovao jer mi je u startu bilo jasno da autor teksta nije gledao dovoljno američkih tinejdžerskih serija da zna da se soda označava za gazirane sokove (ili bi politički korektni izraz bio gazirana pića)?
Uz malo guglanja, našao sam o čemu se radilo. Jedan američki proizvođač gaziranih sokova u to vreme je pravio praznične edicije. 2007. godine, postojao je objedinjeni praznični paket za Božić i Hanuku, koji je sadržao ukuse kandiranog voća, božićne jelke, punča od jaja, i božićne šunke! :)
Američki čitaoci mog tadašnjeg bloga razjasnili su mi da je reč o nečemu što se drugima kupuje kao štos-poklon, a daljim guglanjem shvatio sam da iz iste kuće dolaze još neki zanimljivi ukusi (gazirani sok sa ukusom slanine ili ćuretine sa močom, na primer).
„Jones soda“ je zahvaljujući svojim vrcavim, slatkim aromama, karakterističnim za, recimo, žvake ili gumene bombone, postala piće severozapadnih američkih hipstera.
I planiram da je probam prvom prilikom. Ne nužno neki od prazničnih ukusa, iako izgledaju potpuno neodoljivo:
O ukusima koji me, iako su tek na ekranu, bacaju u neku detinju radost, ali i starijim prazničnim sokovima – informišite se na njihovom sajtu. :)
Posted by Bojan | 3 commentsMislio sam da, zapravo, roknem neki pretenciozni tekst na ovu temu, ali zapravo – neću. Slika je dovoljna :)
Facebook Girl, jul 2010.
Odmor (raspust) sa Fejsbukom
Lajkujmo grčka ostrvaGrčke grupe i stranice
Nemojte uzalud tražiti, sve smo ih sakupili!Muškarci na fejsbuku
Saznajte njihove tajneTips&tricks
Napravite eventKirsten Stjuart i „Eclipse“ na Fejsbuku!
Zodijak na fejsbuku!
Najluđi horoskop!Fejsbuk freak kviz
Koji ste tip fejsbuk devojke
Veliko hvala Nikoli Miliću i Tei Nikolić :)
Posted by Bojan | 4 commentsOvo je pretakano više puta, i sigurno se nalazi na ne malom broju mesta na Internetu. Kako god, budući da mi je drugarica tražila da joj pošaljem upravo ovo (setila se nekog prastarog mejla), reših da vešam ovo sledovanje na blog. I da, spadam u ljude kojima je ovo zabavno.
Najzanimljivije mi je što je moj otac, ako se dobro sećam, kupio BRITA filter (slika dole), doduše, nije bilo druge reči u nazivu :) Valjda im je neko rekao… ili šta? :P Ako vas zanimaju slične marketinške grickalice, preporučujem Eniacov tekst koji, nakon aktuelnog ptoblema, donosi interesantnu triviju na mahove ovog tipa.
Pa, da krenemo…
a tu je i legendarni
… i dođi na Paramparčad.
I tako, domen paramparcad.com je krajem prošlog meseca napunio godinu dana. Kažem domen, ne i blog, pošto je blog postojao i ranije u različitim formama i na različitim adresama: štaviše, nemam blage da li da ovo računam kao novi blog ili samo pretakanje starih…
Prvih nekoliko godina svog druženja sa mrežom svih mreža, uglavnom sam koristio samo imejl. Leta gospodnjeg 2003. počinjem da visim po forumima, a blog kao formu izražavanja počinjem ozbiljno da shvatam tek 2006. godine. Tome su doprinele i fantastičan interfejs i opcije koje je nudio My Opera Community, gde su u blogove inkorporirani i foto albumi te razni korisni servisi. Uz to, dotično mesto je i dalje jedna od oaza normalnih blogova na internetu, ako gledamo raznolikost ljudi i o čemu oni pišu. No, mana: gomila stvari o kojima bih pisao ne bi bila zanimljiva nikome van srpskog govornog područja, a blog je, iz očitih razloga, od starta bio na engleskom. Tamo i dalje postoje blogovi koje redovno pratim, a sa nekim od tih ljudi sam (bio) i dalje u kontaktu putem različitih instant mesindžera i društvenih mreža. Obitavah na tom komjunitiju bar dve-tri godine, i bila je to prva stvar na koju sam se logovao kada asistent na Informatičkoj pismenosti nije gledao u mom pravcu. Eh, to su bili dani…
Kako god, falilo mi je čerečenje reči i na srpskom jeziku. Na nadlanu.com ekipica je bila fina, ali moj tamošnji blog nije doživeo više od trećeg posta, kao ni raniji pokušaj blogovanja na blog.hr, gde sam takođe želeo da se zamislim nakon čitanja bloga jednog svog prijatelja, koji i dalje preporučujem iako nije ažuriran dosta dugo.
Četvrti blog je ponovo bio na srpskom, ali sam, prilično isfrustriran i blago neurotičan, u tamošnjim tekstovima prosipao intimu u većim dozama; blog je menjao lokacije i, na kraju, kao nešto previše emo, pao u zaborav (barem moj). No, nešto je preživelo: najstariji tekstovi na Paramparčadi zapravo su kopi/pejstovi najmanje prsnutih tekstova sa četvrtog bloga, a mislim da sam sačuvao čak i originalne datume.
Ovaj blog egzistira od pre dve zime, kada mi je na poslu bilo dosadno, pa sam, u trećoj smeni, krenuo budžit’ sajtić gde bih kačio stvari koje uradim pa ih mislim ozbiljno (što se, po svemu sudeći, ne dešava previše često), najpre na besplatnom domenu. Kao poddomen toga, nastao je i blog, koji je, nakon izlaska iz faze testiranja i cimanja sa prolupalom bazom i transferom na plaćeni hosting, postao poddomen na mom, šatro gistro ovo ono, zvaničnom/matičnom sajtu. Ipak, kako se to vezivalo za prezime, a ja sam hteo da se opustim, se#em i hejtujem, trebalo je smisliti zaseban domen. Tu su usledili problemi. Stari nickname (neću ga navoditi) kao domen nije registrovan ni u jednoj varijanti, ali nisam želeo da ga koristim zato što je iskompromitovan (i to ne od strane moje malenkosti, ali to je već neka druga priča). Setivši se Lososa sumnje, nažalost nezavršenog romana Daglasa Adamsa, čiji naziv mi je, inače, postao korisničko ime na mnogim mestima (jer je knjiga blejala na stolu dok sam pokušavao da, nakon masivnog hakovanja, pootvaram nove naloge svuda gde me je bilo – opet druga priča), palo mi je na pamet da bi blog mogao da mi se zove „Žestoki vetrovi“. Tako se zove mačka kojoj fali polovina, a to piše i na tabli pored puta u Rouzvelu, u Novom Meksiku – dobro, iznad toga, malim slovima piše „mogući“. Sad, ljude je to asociralo na digestivne probleme mnogo više nego mene, pa sam od zamisli odustao… I vraga, gustywinds je skoro svuda bilo zauzeto. Jedino što bi oslikalo moju viziju sopstvenog života (ah) je odneto… žestokim vetrovima, i onda se čekalo još nekoliko nedelja. Sebi sam za rođendan poklonio domen koji nije trebalo da ima nikakve veze sa grupom Darkwood dub, a koji mi je ipak namestio određenu dozu samoprojekcije (patetika, jebiga).
I, evo nas ovde. Ne hejtam koliko bih želeo, ne teoretišem koliko bih želeo, ne kuvam koliko bih želeo… tako da mislim da ovo mesto čeka bolje dane. Tipična je svaštara, tako da ga ljudi ne mogu pronaći ni po čemu posebnom, ali uvek ima bisera. Evo najzanimljivijih upita koje su ljude na ovo mesto doveli sa pretraživača – bilo bi ih i više da sam se setio Google Analyticsa malo ranije, ali ne, koristim ga tek od februara…
nekrofilija
pa, dobro. ima nas raznih? samo neka je kulturna. ;)
danijela gudovic
danijelu gudović pomenuo sam samo u tekstu koji je predstavljao čistu fikciju i iskaljivanje frustracija hlebom i igrama u izvedbi savremenih srpskih medija. malo potom pročitah da bloger ne sme neistinu da piše pa se ujedoh za sve prste korišćene u kucanju tog unosa i ponadah da će ljudi da shvate da je reč o… pa, samo frustracijama. protiv pomenute danijele nemam ništa, osim što je, zaista, u svakoj emisiji, barem kod nas, govorila nek sluti na radost i strpljen-spašen… ali dobro, to joj je trejdmark.
seks sa konjima
nikad me zapravo nije privlačio ni u kom obliku, mada, otkud znam… možda bi trebalo? O_o ako je neko probao, neka javi.
bari sta znaci na englekom
kako „bari“… kao bury ili…?
da li su pirati preziveli
jesu, svakako, eno ih u somaliji. o piratima u srpskom etru bih, doduše, imao reći štogod, ali to planiram i da uradim u nekom trenutku…
fejsbuk od milana dajeli jovan
ne znam da li ga daje, i kome…
idea bus koji vozi
meni ne treba bus do idee…
kišna glista diše
u to ne sumnjam.
ksenija pajcin nekrofilija
neki dan nakon ksenijine smrti, ušao sam u tv realizaciju firme hraniteljke. išla je emisija u kojoj je gostovala ksenija pajčin. u trenutku kada je dotična izgovorila „kazaću te kod filipa“, okrenuo sam se i otišao. jezivo. bre. mrš.
lesinari video
napupila
nekrofilija video
da bude najgore, pitam se kako meni nikad nije palo na pamet da tražim ovako nešto O_o i’ve seen things. i’ve seen them with my eyes. na snimcima, da…
sta ad stavim kao status na fejsu
ok, da li ljudi zaista postavljaju sebi ovo pitanje?!
i zašto bi tražili statuse za svoje profile na društvenim mrežama – po internetu?!
nikad neću razumeti mlađe generacije…
sta je bosiljak
sta je drustvena moc
sta je tviter
moram priznati da sam se ogrešio o tviter. ipak, odgovor na pitanje šta je, k vragu, to nije lako dati, i svoje viđenje tog problema ću takođe obnarodovati u zasebnom tekstu…
sta znaci ever
sta znaci ime amanda
latinskog porekla, znači „voljena“. valjda. davno bila srednja škola.
sta znaci majspejs
treba li mi plejer da bih slusala muziku sa interneta
hiperpragmatično, bre.
u srbiji se trosi belog luka
ne znam da li me uznemiruje činjenica da je ovo verovatno bilo u vreme neke od gripastih nam panika (sećam se i serijala fotografija gde se na nekoj nalazio beli luk kao univerzalni lek)… ili me uznemiruje genitiv.
treba mi neko da mi pokaze dalji put
to treba i meni, zapravo. O_o ko prvi nađe, neka javi.
statusi za lepe veze
čekaj… molim?
miki i sila crtani rtes
hm… er-te-es može zadati ljudima probleme da ga zapišu… no, ovo „sila“, iako je u pitanju šilja, podseća me na hi-mena sa titlom koji je bio toliko spljošten da je moj deda, kada bi mi ga čitao, ši-ru, koja je nekim slučajem transkribovana kao še-ra, usled spljoštene kukice, uvek čitao kao – sera…
ne podnosim ove fejsbuk veze
ni ja! a one tamo su još gore!
prica o kmetu i simeonu
slatko :D
toliko za sada. nek mi je srećan blogerski rođendan sa zakašnjenjem. :)
Posted by Bojan | 0 comments
