Najzanimljivije mi je što je moj otac, ako se dobro sećam, kupio BRITA filter (slika dole), doduše, nije bilo druge reči u  nazivu  Valjda im je neko rekao… ili šta? Ako vas zanimaju slične marketinške grickalice, preporučujem Eniacov tekst koji, nakon aktuelnog ptoblema, donosi interesantnu triviju na mahove ovog tipa.

Pa, da krenemo…

a tu je i legendarni

I tako, domen paramparcad.com je krajem prošlog meseca napunio godinu dana. Kažem domen, ne i blog, pošto je blog postojao i ranije u različitim formama i na različitim adresama: štaviše, nemam blage da li da ovo računam kao novi blog ili samo pretakanje starih…

Prvih nekoliko godina svog druženja sa mrežom svih mreža, uglavnom sam koristio samo imejl. Leta gospodnjeg 2003. počinjem da visim po forumima, a blog kao formu izražavanja počinjem ozbiljno da shvatam tek 2006. godine. Tome su doprinele i fantastičan interfejs i opcije koje je nudio My Opera Community, gde su u blogove inkorporirani i foto albumi te razni korisni servisi. Uz to, dotično mesto je i dalje jedna od oaza normalnih blogova na internetu, ako gledamo raznolikost ljudi i o čemu oni pišu. No, mana: gomila stvari o kojima bih pisao ne bi bila zanimljiva nikome van srpskog govornog područja, a blog je, iz očitih razloga, od starta bio na engleskom. Tamo i dalje postoje blogovi koje redovno pratim, a sa nekim od tih ljudi sam (bio) i dalje u kontaktu putem različitih instant mesindžera i društvenih mreža. Obitavah na tom komjunitiju bar dve-tri godine, i bila je to prva stvar na koju sam se logovao kada asistent na Informatičkoj pismenosti nije gledao u mom pravcu. Eh, to su bili dani…

Kako god, falilo mi je čerečenje reči i na srpskom jeziku. Na nadlanu.com ekipica je bila fina, ali moj tamošnji blog nije doživeo više od trećeg posta, kao ni raniji pokušaj blogovanja na blog.hr, gde sam takođe želeo da se zamislim nakon čitanja bloga jednog svog prijatelja, koji i dalje preporučujem iako nije ažuriran dosta dugo.

Četvrti blog je ponovo bio na srpskom, ali sam, prilično isfrustriran i blago neurotičan, u tamošnjim tekstovima  prosipao intimu u većim dozama; blog je menjao lokacije i, na kraju, kao nešto previše emo, pao u zaborav (barem moj). No, nešto je preživelo: najstariji tekstovi na Paramparčadi zapravo su kopi/pejstovi najmanje prsnutih tekstova sa četvrtog bloga, a mislim da sam sačuvao čak i originalne datume.

Ovaj blog egzistira od pre dve zime, kada mi je na poslu bilo dosadno, pa sam, u trećoj smeni, krenuo budžit’ sajtić gde bih kačio stvari koje uradim pa ih mislim ozbiljno (što se, po svemu sudeći, ne dešava previše često), najpre na besplatnom domenu. Kao poddomen toga, nastao je i blog, koji je, nakon izlaska iz faze testiranja i cimanja sa prolupalom bazom i transferom na plaćeni hosting, postao poddomen na mom, šatro gistro ovo ono, zvaničnom/matičnom sajtu. Ipak, kako se to vezivalo za prezime, a ja sam hteo da se opustim, se#em i hejtujem, trebalo je smisliti zaseban domen. Tu su usledili problemi. Stari nickname (neću ga navoditi) kao domen nije registrovan ni u jednoj varijanti, ali nisam želeo da ga koristim zato što je iskompromitovan (i to ne od strane moje malenkosti, ali to je već neka druga priča). Setivši se Lososa sumnje, nažalost nezavršenog romana Daglasa Adamsa, čiji naziv mi je, inače, postao korisničko ime na mnogim mestima (jer je knjiga blejala na stolu dok sam pokušavao da, nakon masivnog hakovanja, pootvaram nove naloge svuda gde me je bilo – opet druga priča), palo mi je na pamet da bi blog mogao da mi se zove „Žestoki vetrovi“. Tako se zove mačka kojoj fali polovina, a to piše i na tabli pored puta u Rouzvelu, u Novom Meksiku – dobro, iznad toga, malim slovima piše „mogući“. Sad, ljude je to asociralo na digestivne probleme mnogo više nego mene, pa sam od zamisli odustao… I vraga, gustywinds je skoro svuda bilo zauzeto. Jedino što bi oslikalo moju viziju sopstvenog života (ah) je odneto… žestokim vetrovima, i onda se čekalo još nekoliko nedelja. Sebi sam za rođendan poklonio domen koji nije trebalo da ima nikakve veze sa grupom Darkwood dub, a koji mi je ipak namestio određenu dozu samoprojekcije (patetika, jebiga).

I, evo nas ovde. Ne hejtam koliko bih želeo, ne teoretišem koliko bih želeo, ne kuvam koliko bih želeo… tako da mislim da ovo mesto čeka bolje dane. Tipična je svaštara, tako da ga ljudi ne mogu pronaći ni po čemu posebnom, ali uvek ima bisera. Evo najzanimljivijih upita koje su ljude na ovo mesto doveli sa pretraživača – bilo bi ih i više da sam se setio Google Analyticsa malo ranije, ali ne, koristim ga tek od februara…

nekrofilija
pa, dobro. ima nas raznih? samo neka je kulturna.

danijela gudovic
danijelu gudović pomenuo sam samo u tekstu koji je predstavljao čistu fikciju i iskaljivanje frustracija hlebom i igrama u izvedbi savremenih srpskih medija. malo potom pročitah da bloger ne sme neistinu da piše pa se ujedoh za sve prste korišćene u kucanju tog unosa i ponadah da će ljudi da shvate da je reč o… pa, samo frustracijama. protiv pomenute danijele nemam ništa, osim što je, zaista, u svakoj emisiji, barem kod nas,  govorila nek sluti na radost i strpljen-spašen… ali dobro, to joj je trejdmark.

seks sa konjima
nikad me zapravo nije privlačio ni u kom obliku, mada, otkud znam… možda bi trebalo? O_o ako je neko probao, neka javi.

bari sta znaci na englekom
kako „bari“… kao bury ili…?

da li su pirati preziveli
jesu, svakako, eno ih u somaliji. o piratima u srpskom etru bih, doduše, imao reći štogod, ali to planiram i da uradim u nekom trenutku…

fejsbuk od milana dajeli jovan
ne znam da li ga daje, i kome…

idea bus koji vozi
meni ne treba bus do idee…

kišna glista diše
u to ne sumnjam.

ksenija pajcin nekrofilija
neki dan nakon ksenijine smrti, ušao sam u tv realizaciju firme hraniteljke. išla je emisija u kojoj je gostovala ksenija pajčin. u trenutku kada je dotična izgovorila „kazaću te kod filipa“, okrenuo sam se i otišao. jezivo. bre. mrš.

lesinari video

napupila

nekrofilija video
da bude najgore, pitam se kako meni nikad nije palo na pamet da tražim ovako nešto O_o i’ve seen things. i’ve seen them with my eyes. na snimcima, da…

sta ad stavim kao status na fejsu
ok, da li ljudi zaista postavljaju sebi ovo pitanje?!
i zašto bi tražili statuse za svoje profile na društvenim mrežama – po internetu?!
nikad neću razumeti mlađe generacije…

sta je bosiljak

sta je drustvena moc

sta je tviter
moram priznati da sam se ogrešio o tviter. ipak, odgovor na pitanje šta je, k vragu, to nije lako dati, i svoje viđenje tog problema ću takođe obnarodovati u zasebnom tekstu…

sta znaci ever

sta znaci ime amanda
latinskog porekla, znači „voljena“. valjda. davno bila srednja škola.

sta znaci majspejs

treba li mi plejer da bih slusala muziku sa interneta
hiperpragmatično, bre.

u srbiji se trosi belog luka
ne znam da li me uznemiruje činjenica da je ovo verovatno bilo u vreme neke od gripastih nam panika (sećam se i serijala fotografija gde se na nekoj nalazio beli luk kao univerzalni lek)… ili me uznemiruje genitiv.

treba mi neko da mi pokaze dalji put
to treba i meni, zapravo. O_o ko prvi nađe, neka javi.

statusi za lepe veze
čekaj… molim?

miki i sila crtani rtes
hm… er-te-es može zadati ljudima probleme da ga zapišu… no, ovo „sila“, iako je u pitanju šilja, podseća me na hi-mena sa titlom koji je bio toliko spljošten da je moj deda, kada bi mi ga čitao, ši-ru, koja je nekim slučajem transkribovana kao še-ra, usled spljoštene kukice, uvek čitao kao – sera…

ne podnosim ove fejsbuk veze
ni ja! a one tamo su još gore!

prica o kmetu i simeonu
slatko

toliko za sada. nek mi je srećan blogerski rođendan sa zakašnjenjem.

Profesor: Pa, koleginice, vi ste baš uživali na svom prozoru u N*********** ulici… Sa slušalicama u ušima. Doduše, niste baš morali da me polijete vodom.
Koleginica: Ali, profesore… To baš i nije bila voda.

O_o

Sa institucijom misheard lyrics video klipova upoznao sam se pre nekoliko godina (u vreme kada ni na dramatic readings niko nije obraćao pažnju). Youtube je prepun i jednih i drugih, no, nisu svi podjednako uspeli. Viđao sam mnoge loše pokušaje da se napravo misheard za potpuno razgovetnu pesmu. No, ma šta fanovi nekih od bendova koji su postali žrtve ovog vida humora o tome mislili – neke pesme se zaista sa pravom nalaze u toj grupi. Meni su, do sada, u vrhu sledeće:

Pesma Od Koje Je Sve Počelo – Whishmaster (Nightwish)

Ovo svakako nije prvi misheard na ovu pesmu, ali po skromnom mi utisku, jeste najreprezentativniji. U određenim društvenim krugovima, i najpoznatiji. Ooooh, L’Oreaaaal. Maiden elf calling with her cunning soap. Hard porn will find a whip! Lasica i njene svilenkaste ruke. Čujem zov uragana, lol. Utisak kvari poslednja strofa, budući da je sugestivnost misheard stihova opala (to što je Tarja nerazgovetna ne znači da ću kupiti bilo šta, naročito ako se vokali razlikuju). Uživajte!

Pesma Koja Je Potpuno Genijalno Odrađena – Call me when you’re sober

Postoje dva fejla u vezi sa ovom pesmom. Iz nekog razloga, kome god da pomenem ovo, ne zna Call me when you’re sober! Samim tim, razloga za smeh uglavnom nema. Drugi fejl, čak i kada gledam reči sa akordima (mislim, prave reči), i sviram, po automatizmu ću barem početi pesmu sa Should I lick your ball…? Najgenijalniji momenti: Majkl Džekson, vuk, kožna mina, kečap-bliznakinje. Slobodno pojačajte, ton klipa je slabiji.

Pesma Koja Je Whaaaa? – This ain’t a scene (Fallout boy)

Iz nekog razloga, čini mi se da mnogi pokušavaju da naprave misheard za bilo koju pesmu ovog benda. Međutim, kako ne ostavljaju sve podjednako mesta za manipulaciju, jbg. Ovaj klip je prilično rendom, ali mom veselom skičanju nije bilo kraja kada je, u evoluiranju pogrešno čutog stiha, na red došao Our Space! – da, jesam majspejs generacija, da, tada sam ga koristio i da, profil prosečnog slušaoca ovog benda jeste da ima spejs, složićete se. It’s funny cause it’s true. A i, uostalom, ko da ostane ravnodušan prema I’m a little man, and I’m also evil, also into cats, also into caaats…

Pesma Koja Dolazi I Odlazi (Nažalost) – BYOB (SOAD)

Od svih misheard spotova koje znam, jedino je ovaj skidan (ako me sećanje ne vara, više puta), zbog autorskih prava i ostalih čuda. Wtf? Elem, zanimljiv pristup, kakav je izrabljivan i u prethodnom klipu: ako imaš reči koje se ponavljaju, zašto misheard mora svaki put da bude isti? Nisu sve fore podjednako uspele, ali se dovoljno brzo smenjuju da izmame barem woooah! Obratiti pažnju na Why do they… i Yet you…, ako ništa drugo. Stihovi su toliko random da su mi svojevremeno bili imena na mesindžerima. Da, zvao sam se Marchin’ for my hippo. Pa šta? Embedovanje je zabranjeno, tako da, za užitak u ovome uzbudljivome uzbuđenju (?!) morate pratiti ovaj link.

Ono što ne razumem su omaške tog tipa u… pesmama. Lanci su tu veći a procesi dugoročniji, i neke stvari mi nikad neće biti jasne. Evo prvog sledovanja WTF momenata, uz ogradu da je, za sada, fokus na suvoj gramatici. Napomena: klipovi sa jutuba nisu obavezni, ali upotpunjuju ugođaj svakako.

Dakle, šta ovde imamo? Amadeusovci su mi bili (i još su pomalo) gotivni, iako sam zaista u potpuno devetim muzičkim vodama. No…  Prolij moju tugu, brod ti neću dati, samo hrabra srca tu plivaju znati. Čekaj malo… Plivaju znati?! Ok, možda sam ja lud, ajmo opet… Plivaju znati, znači – znati plivaju. Ne, i dalje zvuči čudno. Da, dovoljno slično da se ne primeti (naročito ako ste prosečan konzument lakih nota), ali hej… Nije da bi znaju pli-vaati u ovom ritmičkom/melodijskom ustrojstvu zvučalo baš kako treba no, ako nas to dovodi do ideje da je ovo bila ad hoc izmena… Ma, svejedno. Nadam se da je odgovoran za ovaj tekst negde nakon izlaska albuma rekao barem Fak i lupio se po čelu.

Ovo je već treš, iako pretenduje da bude urbano. Onih trista konja već teraju na blagi facepalm, ali hej – ako uporedimo ovu pesmu sa Čokoladom iste pevačice… Ah, svejedno. Nakon čitanja ovog posta, slobodno uradite bilo šta što bi vas dekontaminiralo… Popijte mleko, odvalite neki mjetal (mada bih bio mnogo srećniji da slušate neki 8-bit recimo) ili se obesite u kupatilu. Elem, tekst… Vino i benzin daju mi krila, proslost na drumu vrelim gumama sam spalila. A znala sam da ću, kad jednom odem ja, to biti zauvek i bez povratka. Reeeewind! ‘Ajmo ponovo. Dakle, ako izostavimo zavisnu rečenicu iz poslednje, šta dobijamo? A znala sam da ću to biti zauvek i bez povratka. Je l’ ovde postoji neka simbolika koju ne vidim, izuzev što ona će? I sada je pitanje, je li dobila ovakav tekst, ili je mahinalno otpevala ovako, ili ga je, zlu ne trebalo, sama i izmenila iz nekog razloga…?

Ne valja kada si poslednji u lancu. Naročito ako oni pre tebe ne odrade svoj posao kako treba.

Volume 2 sledi čim bude bilo inspiracije

Čisto onako. Postprično. Reče Pas. Tijana, mislim.

Vezao je kosu i uzeo nešto-za-ruke. Bilo je to jutro kao i svako drugo: jednostavno… ljubičasto. Dok se elan iskradao iz prostorije, gomila nasumično nabacanih dlaka tiho se ušunjala. Hormonalno napupele životinje neprimetno su se meškoljile po hodnicima. Nije imao volje da bilo šta radi- teško je nastaviti nešto što su drugi započeli. Ali čašica uvek pogura… proizvodnju. Čak i kada nemaš ništa pametno da kažeš. Sa druge strane vrata zagrebala je čupava, velika šapa. Ignorišući grepkanje sve dok nije prešlo u riku, blejao je u prazan ekran svojega laptopa. Tada više nije ni bilo bitno. Vrata su se uz tresak prepolovila, i napupela životinja je, suptilno gazeći sve pred sobom, ušetala u sobu iz predsoblja. Gomila nasumično nabacanih dlaka promrmljala je nešto o hormonima, a on je samo izašao napolje da ubere koju viljušku. „Ah, jebem ti mater!“, promrmlja piljeći u stvorenje kroz zamazana stakla naočari dok je izlazio iz sobe. Ni te dlake mu nisu bile po volji, ali zaista nije imao živaca da sastavi prastari usisivač svojih pokojnih stanodavaca. Neka gamižu okolo! Dlake, ne stanodavci! Kuhinja je, kao po običaju, bila zatrpana masnim, skorelim sudovima i šoljama sa prstom taloga kafe koje cimeri mu nisu uklonili. Značajno je frknuo i pružio ruku ka željenom predmetu. Viljuška. Čista. Poslednja. „Neeeeee!“, začu se iza nj. Odavno je naučio da ignoriše stvari koje bi čuo otkako živi u toj trošnoj kući. Disanje u hodniku ga je prepadalo ponekad… dok ponavljanje „ništa strašno – to je samo zamrzivač“ nije iz mantričkog prešlo u podsvesno. Meškoljenje šporeta bilo je posebna priča, a pogužvana garderoba postala mu je svakodnevica kada je shvatio da ne može više da trpi nepodnošljivi hard rok kojim ga je pegla redovno čašćavala. Ipak, ovaj krik nije bio nalik tim zvucima. Bio je ljudski. Lenjo, okrenuo je razroko levo oko ka izvoru tog visokog tona. Raščupanu priliku svog cimera retko je viđao… a još ređe trpeo. Ponekad je i njega smatrao hormonalno napupelom životinjom, samo što on nije grebao i lomio vrata (dovoljno često), već je samo za sobom ostavljao sluzavi trag puža… i talog na dnu šolje. Ipak, imao je impozantne zalihe strarog ‘leba, koje je voleo da nosi nanizane oko vrata kao skupocenu nisku bisera. Ne dao ti Bog (ili bog) da mu skreneš pažnju na buđ koja se nahvatala. Kada bi, pak, taj hleb odložio po bilo čemu što polici nalikuje, u određenim kombinacijama, uz kakvo osmobitno pištanje, hleb bi se, upotpunjeno efektima nalik onim iz nekog naprednijeg tetrisa, sjedinjavao u krompir. Mladić je na taj krik ranjene životinje samo značajno podigao obrvu i iz inata ubrao viljušku. Čistu. Poslednju. Prošla im je sezona, ali to nije bilo toliko stražno jer su uskoro stizali noževi. Pobednički je zavitlao njom kroz ljubičasti smog i isplazio smežurani jezik. Samo je još trebalo da nađe nešto (nekog) u koga bi ju zaboo. Preskočio je cimera i ušao u kuću, raspomamljeno merkajući napupele životinje. U hodniku se čulo disanje. Iz ostave se čulo hrapavo hrkanje koje je zvučalo nekako… podeljeno. U cimerkinoj sobi, bičevi masne kose prekrivali su usnulo lice kraj tepiha na kojem su se već ocrtavali krugovi u žitu… s tim što su bili u, je li, tepihu. Pomislio je kako će ona utabati celu kuću ako svakog ispitnog roka bude ovako nervozna. Možda ju je trebalo češće puštati u ormarić s alkoholom. I njeno hrkanje mešalo se u upornu ali tihu kakofoniju. Ako to izuzmemo, kuća je bila potpuno tiha. Od spolja je još dopiralo cimerovo jecanje za poslednjom zrelom viljuškom. Pokušao je da nanjuši hormone u vazduhu, ali mu nije uspelo. Gladno se osvrnuo oko sebe, i jedino što je video bila je gomila nasumično nabacanih dlaka koja mu je razdragano šljapkala u susret. Šutnuo ju je i zamasturbirao. Nedugo zatim, hormonalno napupela zver uletela je u prostoriju i pokupila i to malo hormona koje je imao i kojima se raskalašno razbacivao. Izgledala je prilično žilavo, ali je ipak, na trenutak, razmišljao kako bi izgledala na viljušci. Odmahnuo je glavom sa gađenjem. Ipak je to bilo samo genetski modifikovano, preraslo morsko prase. Ljudi su ih nekad jeli, to je istina, ali više ga je zanimalo kakvog su ukusa, recimo, mačke. A i pripadalo je njegovoj cimerki, koja je umela da bude krvoločna kada ne dobije dnevnu dozu lipida. On je toga imao na pretek. Kada bi ona nešto imala ponuditi u zamenu, bilo bi dobro, no, čak ni seksualne usluge ga ne bi zasitile. A i nije bio siguran koliko je erotično zabosti joj viljušku u… jorgan.

Poslednji put kada je želeo da uključi gramofon, on ga je ujeo i ostavio ga bez pola srednjeg prsta. Hteo je da ga čuva u teglici formalina, ali je nestao u roku od nekoliko minuta. Od tada nije verovao hormonalno napupelim životinjama. Čak ni kada nisu bile životinje. Sunce se nerado probijalo kroz rumene oblake, obasjavajući vazduh koji je lako mogao da se seče. Praćen kašljanjem ptica, ušao je u kuhinju, i mogao je da se zakune da je nešto ljigavo upravo šmugnulo u džezvetinu koju je dobio na poklon za svoj prošli rođendan. Nije smeo (ili hteo?) ni da razmišlja o koječemu što se moglo nakotiti u nepranim sudovima. Nije primetio da je podeljeno hrkanje prestalo. Šporet mu je zadovoljno preo dok ga je češkao po jedinom delu mu na kojem se nije nakupila zapečena, narandžasta mast. Sporo je izašao iz kuhinje, spotakao se o gomilu nasumično nabacanih dlaka, usput je nagazivši, tako da ga neko vreme neće pratiti osim ako mu se ne zalepi na đon. Napolju, cimer je sedeo na zemlji, u tišini, klateći se napred-nazad.

Ponekad je mislio da ludi. Ipak, ljudi su mu govorili da ima onih koji žive i u gorim rupama. Obišao je krug oko kuće, koracima izazivajući krunjenje maltera. Želeo je sive naočari, jer je, pod ljubičastom svetlošću, sve oduvek izgledalo ružičasto. Bio je veoma umoran od toga. Naslednica pokojnih stanodavaca, kojoj je sada plaćao kiriju, živela je negde preko Okeana, gde je voda još uvek bila plava a trava zelena. Planirao je da pobegne na neko takvo mesto čim završi fakultet, ali svaki dead-end posao koji bi našao trajao je koju godinu više nego što bi bilo razumno. A i kraj fakulteta se nekom magijom uporno odgađao. Fuck. Setno je uzdanuo, shvativši da je hrkanje postalo smenjeno disanjem. Aha, cimerka se sigurno probudila – i bilo je tako. Ćutke je ušetala u kuhinju i, pre no što je pitala tvorevinu koja se skrivala u džezvetini ima li čega za jelo, zgrabila ono malo siće što je ostavila na stolu prethodne noći i nestala u pravcu ljubičastog grada. Stajao je u tišini i dvoumio se. Mogao bi se zakleti da je nekad, negde, bila neka tegla nekih kiselih krastavaca. Jeste da ga je gorušica mučila i ovako, ali ipak je njegov organizam zahtevao bilo kakve kalorije koje bi mu omogućile nastavak obitavanja u ovom realmu… bar do sledeće teme za depresiju. U mislima je preturao po cegerima koje su mu njegovi slali dok još ljubičasti smog nije postao toliko gust da je Grad postao potpuno odsečen od bilo kojih delova sveta koji bi mu bili korisni.

Cegeri su se nalazili u ostavi. Neprovetrenoj i, samim tim, manje ljubičastoj. U njoj je bila tišina, na šta nije navikao, jer je u njoj, oduvek, isprekidano hrkao rastavljeni usisivač. Sada je disao. Tiho. Sastavljen enormnom glađu, vrebao je u zasedi. Dok je junak naše priče gnjurao po prašnjavim cegerima, usisivač se poneo kao očajnik. Iskoristio je trenutak i čeljustima zgrabio viljušku. Poslednju. Čistu.

Junak naše priče nekoliko dana kasnije umro je od gladi.

Viljušaka više nije bilo, a nije mogao da dozvoli sebi da jede prstima.

Ipak je živeo u civilizovanoj zemlji.

Još uvek nisam došao do zaključka šta, kog vraga, raditi u takvim situacijama. Tri su varijante – ili rapidno završiti jelo, ili zgrabiti sve bitno i otići u svoju sobu, ili jednostavno iskulirati – ipak, previše je faktora u igri ne bi li neka od njih prevagnula…

Publika uvek dođe nenajavljeno. Kada jedete po propisu nikog nema… No, ako pokušate da nagurate četiri parčeta hleba u dubok tanjir ili po podu lovite zrna pasulja koja su se otkotrljala  sa plitkog, uvek će neko naići i pokušavati da se ponaša kao da je sve pod kontrolom. Ne znam postoji li Marfijev zakon o ovome, ali sendviči (estetski) najlepše ispadnu kada ama baš niko osim vas ne može da ih vidi, ali kada je tu publika… ouch. Problem sa Šrodingerovim sendvičima je, verovatno, u činjenici da ljudi o njima ni ne razmišljaju. Realno, ni mene nije briga koja bezbrojna svojstva ima Brankina sarma u zatvorenom, mračnom loncu, ali me zanima onih nekoliko primeraka koji na kraju dođu u dodir s mojom kašikom…

Poenta ovog teksta? Dnevni meni: pomije sa publikom (:

Ipak, i tome se bliži kraj, ako je verovati navodima iz uredništva jedne televizije u osnivanju. Preduzeće je u procesu registracije [kapitalom sa Devičanskih ostrva], a televizija će verovatno emitovati pod nazivom PLN.

„Poznato je koji programski sadržaji su najkomercijalniji na Balkanu i u dijaspori, no, sve televizije koje su ih auditorijumu nudile zasnovale su svoj program na muzičkim spotovima i SMS porukama. Ne računamo Mitrovićevu imperiju. Naša programska šema biće moderna, brza, dinamična i visokobudžetna, što ne znači da neće biti i blokova muzičkih spotova i kontakta sa gledaocima, ali sa većom dozom smisla“, navodi direktor ove televizije, koji je želeo da njegovo ime ostane u tajnosti još neko vreme.

Osim dnevne pop i dnevne folk top liste, koje će biti realizovane uživo sa voditeljima u studiju, PLN će od samog starta gledaocima nuditi reality show radnog naziva Komšijske krave. Ekipe televizije će svakog dana u nasumično odabranim gradovima prolaziti kroz veće ulice i snimati šta se u kućama i stanovima dešava kroz prozore. Najprovokativniji snimci ulaze u emisiju, a gledaoci potom biraju po jedan koji ulazi u četvrtfinale. Svakog meseca biraju se najomiljeniji, a akteri istog dobijaju svojih petnaest minuta slave u talk showu. Zbog eksplicitnog sadržaja kojem se producenti emisije nadaju, ista će biti emitovana nakon ponoći, zajedno sa necenzurisanim SMS porukama.

Nedeljni pregled svih srpskih događaja iz sveta zabave i estrade [od tezgica po Mihajlovcu do modnih revija] imaće centralnu poziciju u programskoj šemi, u trajanju od po dva sata, a ova emisija kolažnog tipa imaće i nekoliko repriznih termina. U planu je da se područje delovanja ove emisije proširi i na ostatak ex-yu prostora, ali su za to potrebne barem po tri terenske ekipe  u svakoj zemlji. Gledaoci će se moći prijaviti za učešće u emisiji „Ja mislim“,  gde dobijaju po sedam minuta da kažu šta misle o bilo kojoj temi koju odaberu. Glasanje će postojati i u toku ove emisije, a najomiljeniji „mislilac“ će, nakon desetomesečnog ciklusa, dobiti svoju emisiju na PLN-u i transformaciju u TV lice svetskog ranga. Politika će takođe naći mesto u programskoj šemi, a uredništvo će se truditi da teme tih emisija budu što opštije, kako bi auditorijum bio što veći. Okosnica serijskog programa biće sačinjena od onog najboljeg domaće produkcije emitovanog na televizijama sa prostora bivše Jugoslavije u prethodnih dvadeset godina, a dobar deo prava je već otkupljen. No, nažalost, u početku će pojedine serije biti skremblovane za određena područja. Talentovani gledaoci oprobaće se i u pevanju, recitovanju i mačevanju. Jutarnji program biće sačinjen od kratkih formi sa uključenjima reportera iz zemalja gde imamo najrasprostranjeniju dijasporu i fokusiraće se na smanjenje nostalgije i pobeđivanje daljine.

Televizija će biti potpuno komercijalna, a očekuje se da se početno ulaganje višestruko isplati. Ipak, nije poznato koga ćemo sve, za početak, gledati na PLNu. U toku su pregovori sa najeminentnijim ličnostima naše medijske scene, ali – ko će se priključiti ovom ambicioznom timu, još uvek nije poznato. Danijela Gudović, koju gledasmo na Balkanici, a trenutno je angažovana na BN-u i TopMjuziku, na pitanje može li da potvrdi ili opovrgne glasine da je pregovarala sa PLNom o svom transferu u njihov prajmtajm, lakonski je odgovorila: „Strpljen-spašen“.

pwaxxaxaxaxaaaaa.

Like

Unlike

maybe 1996 was.

korisni linkovi: asofterworld, mfm.

laku noć.

Like

Unlike

Pribeležavale sestre Raković. Ukoliko neko nađe još koji [fali četvrta godina ovde], neka javi.

Filolozi Gimnazije Smederevo upisani 2002. godine.

-1.9.2005,  likovno,  prof. Nena:  Samo gledajte što vaše oko vidi.
-23.11.2005,  književnost, Ines: Književnica Desanka Maksimović se ubraja u jednu od najboljih pesama.
-15.11.2002,  književnost, Veljko: To je priča o kmetu Simeonu.
-21.11.2002,  geos,  Bojan:  Neko me pogodio od iza!
-22.11.2002,  građansko, Marina: Nema ga profa! (umesto:Nema profe!) KASTRACIJA, ŠTA DA SE RADI
-22.11.2002,  muzičko, Ines: Profesorka, prijavite me za hor,  ali odmah da vam kažem da ja jako loše pevam.

-26.11.2002,  geos, Dumić: Imamo, znači, to je svetlucave boje. ČITAJ: FILOLOG!
-28.11.2002,  hemija, prof. Persa: Dajte mi jednu hemijsku jednačinu.  Daca: x+y=z.
-4.12.2002,  književnost, Ema: Šurak je sestrin brat.
-6.11.2002,  muzičko, prof. Goca: Ljubice, koji si broj u dnevniku?  Ljubica: Prva.  Prof. Goca: Broj prva?!
-12.12.2022,  odmor, Tijana R: E, Bojane, dobra ti je ona stvar. (misli na aparat za kafu) MADA, KO ĆE GA ZNATI, OSIM NJE, NA ŠTA JE STVARNO MISLILA…
-20.12.2002,  muzičko, Iva: Trubaduri idu okolo.
-20.12.2002,  kod kuće, Dijana: Imaš dobru memoriju pamćenja.
-25.12.2002,  istorija, prof. Rajko: Šta stiže u jesen?  Milica M.: Zima! DA, A KAD SU ONO CVETALE TIKVE?
-25.12.2002,  književnost, prof. Tanja: Miris je, dakle, krajnje materijalan i krajnje nematerijalan.
-9.1.2003,  geos, Dunja: Stalnim izduvavnjem vetra… ovaj, PESTKA… (hoteći da kaže peska)
-9.1.2003,  geos, Jovana N: Ne izbacuje se iz vulkana samo lava, već i vulkan.
-9.1.2003,  srpski, Dijana: Moraš malo da vežbaš mozak.  Tijana R: Šta da vežbam? JBG, NEKO IMA, NEKO
NEMA… 
-date unknown, književnost, prof. Tanja: Cela Ilijada nalazi se u toj Antigoni…
-9.11.2003,  place unknown, Jelica: Ako me sećanje ne vara… Ines: Možda te i vara… S DRUGOM !
-9.1.2003, odmor, Jovana S: PUDENČARI (umesto Pudarci)
-10.1.2003,  književnost, Bojan:  Reč TRAGEDIJA je nastala od reči… svejedno, što znači jarac.
-Mart 2003,  odmor, Milica M: E, šta je ovo? Dijana:Pa, miš. Milica M: Ma, kako miš s repom?!
-14.3.2003,  likovno, Veljko: U ANALIZACIJI slike PREOVLAĐAVAJU  boje… PREOVLADAVAJU, OK;
PREOVLAĐUJU, OK; AL’ OVO… HM…
-4.4.2003, muzičko, prof. Goca: Kako se ZOVE Žan Batist?
-10.4.2003,  hemija, prof. Persa: Hej, ljudovi…
-10.4.2003,  geos, prof. Mira: …ako su Sunce i Zemlja sa iste strane Zemlje…
-12.4.2003,  književnost, prof. Tanja: Druge države LIČU na našu.
-15.4.2003, književnost, Ema: Da, to je ona plava s crnom kosom!
-20.4.2003, španski, prof.Tanja: Narices su NOSOVI.
-15.5.2003, hemija, Dumić: 2+2=6. Š O K!
-26.5.2003, kod kuće, Tijana R: Akuzativ – protiv koga, protiv šta.
-27.5.2003, kod kuće, Tijana R: A koja su pitanja za naš ablativ?
-time & place unknown, Jovana M: Ko stisne… (umesto Ko pisne, ofkors)
 

-12.9.2003, muzičko, prof. Goca: Recite jedan limeni instrument. Jelica: TROMBLON!
-12.9.2003, geos, Jovana S: Padavina padne 12000 padavina godišnje.
-13.9.2003, geos, Anica: To je zato zbog padavina. RADI,STOGA…
-12.9.2003, geos, geos, Marina: Kina se deli na unutrašnju i spoljnu KLINU!
-31.10.2003, muzičko, Vladica: Profesorka, pregledajte nam kontrolni odmah. Uvek pregledate sada!
-5.11.2003, geos, Dijana: E,nemoj da glupaš!
-10.11.2003, srpski, Veljko: Neodređene zamenice su nikakav, nikiji…
-10.11.2003, kući, Dijana: Biljka raste u debljinu, znači DEBELJA!
-10.11.2002, španski, Bojan: S GROŽĐETOM… Nastavak rečenice: ANNESESERI
-18.11.2003, književnost, Marina: Vuk je obrazovanje stekao PUTOVAĆI… A Marinče će GLUPAJUĆI.
-18.11.2003, na fizičkom se preslišava (!) Milica M: Prelazak L u O je odstupanje od OSCILACIJA.
-26.11.2003, književnost, Marija: Pesme se spevaju IZ USTA U USTA.
-28.11.2003, muzičko, Ines: Klasičar Italije zvao se Mucao. (umesto Mucio)
-3.12.2003, književnost, Ines: To je bila lajpicko izdanje. (umesto LAJPCIŠKO)
-4.12.2003, bios, Ema: Svi mišići pakuju se u snobove! WTF?!
-4.12.2003, bios, Daca: Limfa je bezbojne boje. To je mešavina neobojene i prozirne.
-4.12.2003, bios, Dumić: Krv je tečna vezivna tečnost.
-4.12.2003, matiš, prof. Jelena: Obriši tablu. De ću pišem? ĆE DA VIDIMO.
-9.12.2003, književnost, Marija: Predstavnik romantizma je VLADA Kostić. Lazin burazer, manje poznat.
-9.12.2003, književnost, Marija: U prvi fazi spada…
-9.12.2003, bios, Jovana S: To je tečivno vezivno tkivo.
-9.12.2003, bios, Tijana V: Tu spadaju BORA,JEL…
–10.12.2003, geos, Ema: U Italiji žive Italijanci.
-12.12.2003, geos, Dunja: Tu žive narodi AJVARA. (umesto Ajmara)
-19.12.2003, istorija, prof. Rajko: Sve ide naopako redom.
-23.12.2003, kniževnost, Iva: Biljke su životinje.
-24.12.2003, srpski, Anica: Jela sam čaj.
-14.1.2004, geos, prof. Mira: Koje je najdublje jezero? Ines: Beringovo!
-13.2.2004, bios, prof. Stanica: Svinja se zaraže…
-17.2.2004, književnost, Ema: Tolstoj je na Ani Karenjinoj radio pet godina. PS.WOO-HOO!
-25.2.2004, književnost, Dumić: Ana okreće TE prstenje.
-26.2.2004, hemija, prof. Persa: Na kom principu radU te tablete?
-5.3.2004, srpski, prof. Goca: U ponedeljak ćemo raditi promenljive i nepromenljive reči. Ema:A glagole?
-15.3.2004, istorija, prof. Rajko: Ponovite tu lekciju, pa vas pitam u 20 do 5 do 7.
-22.3.2004, latinski, Ines: Braća su živeli…
-22.3.2004, istorija, Dumić: Oni žele da izvuČu korist..
-25.3.2004, odmor, Marina: Došle mi keva i mama u školu!
-29.3.2004, engleski, Bojan: Treba da mi ga skinu… Mislim, gips.
-31.3.2004, književnost, prof. Tanja: Naših bora požalih gor…
-30.4.2004, odmor, Ema: Više volim poeziju nego pesme.
-30.4.2004, odmor, Jovana M: To zrači TOPLOĆOM.
-8.5.2004, geos, Ema: Maslinovo uglje.
-11.5.2004, bios, Marina:  Životinje se dele na protozoe i monozoe.
-11.5.2004, bios, Ljubica: Kišne gliste dišu na škrge.
-11.5.2004, fizika, Jovana M: Šta se biva kada?…
-11.5.2004, fizika, Jelica: Neutralno naelektrisane čestice.
-16.5.2004, kući, Tijana R: Zmije su ljudska bića.
-21.5.2004, geos, Daca: Ulica je široka i uska.
-29.5.2004, kući, Dijana: Ne volim bake-roles s LUCEVIMA!
-4.6.2004, geos, Ema: U Negotinu je Mocartova kuća. (umesto: Mokranjčeva)

-2.6.2004, likovno, prof. Nena: Nagrade su lepe, evo, pišu ovde, ali se ja ne razumem. Dođi ti, Bojane, ti to bolje znaš. Vidi ovaj X8 – to je verovatno neka nova generacija. Bojan: Profesorka, to nije nova generacija, to znači da daju osam kompjutera.
-2.6.2004, likovno, prof. Nena: A, evo, daju i video. Bojan: Profesorka, to je mini linija.
-8.6.2004, fizika, Iva: Ti zraci se IZRAČUJU!
-9.6.2004, književnost, prof. Tanja: Knjiga o Mani i Zonetu.
-9.6.2004, književnost, prof. Tanja: Kad je to u pitanjE, treba izraziti u epilogu.
-10.6.2004, bios, prof. Stanica: KAKA je krv sisara?
-10.6.2004, bios, prof. Stanica: Da li si čuo za drvo eukaliptus? Veljko: Da, to je sladoled.
-10.6.2004, bios, Marina: Te ptice imaju kljun u obliku ptica.
-10.6.2004, hemija, Jovana M: To znaš sa slici.
-18.6.2004, u ’Gnjurcu’, Milica S: Ja nikad ne okrenem šolju pre nego što je okrenem.
-3.7.2004, na stanici, Tijana R: Čovek iz Turske je Turak.
-29.7.2004, kod Simke, Tijana R: Prikačujem se na net.
-31.6.2004, kod Simke, Dijana: Kuce ti srca!
-1.8.2004, kod kuće, Tijana: Rodila si dva brata i ćerku.
-16.8.2004, kod kuće, Tijana R: Maja mi DIGNULA slušalicu!
-DATE UNKNOWN, istorija, prof.Rajko: Krstaških ratova ih ima više.
-DATE UNKNOWN, istorija, prof.Rajko: Malo pre sad tvoja drugarica rekla.
-DATE UNKNOWN, muzičko, prof.Goca: Marina, reci nam još nekog kompozitora ovog doba. Marina: Šekspir!
-DATE UNKNOWN, Ljubica: Iz neba se izlučuju oblaci…
-1.9.2004, engleski, razredna Jasna: To će da plati ministarstvo osvete.
-6.9.2004, odmor, Tijana R: Jela sam pitu od gibanice.
 -7.9.2004, logika, Tijana V: Gavril je napisao Besedu ŠAJKAMA!(umesto ŠAJKAŠIMA)
-7.9.2004, kod kuće, Tijana R: Devojka se ženi.
-7.9.2004, španski, prof. Bilja: Da ih napuniš puno.
-8.9.2004, odmor, Jovana S: Istorija POSTOJANSTVA.
-14.9.2004, odmor, Milica M: 5  je paran broj.
-20.9.2004, odmor, Tijana R: Ja sam SIPAVALA nešto u čaj.
-21.9,2004, psihologija, Jelena D: 95 PROSTO ljudi.
-22.9.2004, srpski, prof. Goca: Sinovac je sinovo dete.
-22.9.2004, knjizevnost, prof. Tanja: Postoji zudnja za RAJOM!
-27.9.2004, informatika, prof. ?: To je ISTI situacija.
-27.9.2004, bios, Dumić: SPERMAZOID
-29.9.2004, književnost, Milica M: PISAJUĆI
-5.10.2004, logika, prof. Slavica: Princip TOTALITALITETA
-7.10.2004, fizičko, prof. Sandra: Ono levo drvo s desne strane.
-9.10.2004, psihologija, Veljko: Klaustofobija je nastala u ratu kada su vojnici trčali po rovovima.
-9.10.2004, Tijana R: Ima osmeh od uveta do ušiju!
-13. 10.2004, srpski, Tijana R: Ugljev pljus “lje” (umesto “plus”)
-14. 10.2004, logika, Dijana: Da se nisi smesta POVERIO!
-18. 10.2004, bios, prof. Stanica: To je taj bolest.
-18. 10.2004, kod kuće, Dijana: Ja ipak postojim da su pajaci!
-19.10.2004, logika, Veljko: Imam pravo na glasa!
-22.10.2004, ustav, prof. Neba: Kod ljudima…
-2.11.2004, istorija, prof. Rajko: Oni OREJU i kopaju.
-3. 11.2004, srpski, prof Goca: Za učenje ćete naučiti za sutra…
-3. 11.2004, odmor, Jelica: Ti ISPRAĆUJES ljude.
-9. 11.2004, muzicko, prof. Goca: Jos vam se nije svanulo svitanje.