Piratski radio #3 – Od prve ploveće stanice do čuvene Karoline

Radio Merkur je verovatno bila prva radio stanica koja je emitovala iz međunarodnih voda. Počevši da emituje 2. avgusta 1958. godine, ovaj danski pirat bio je inspiracija mnogim sledbenicima u Švedskoj, Holandiji, Belgiji i Ujedinjenom Kraljevstvu.

Radio je iskoristio činjenicu da je radio emitovanje u međunarodnim vodama bilo regulisano međunarodnim dogovorima, koji nisu uzimali u obzir mogućnost redovnog emitovanja sa usidrenog plovila – jer, do tada, to nikme nije palo na pamet! Inspirisan Radio Luksemburgom i Glasom Amerike, Merkur je emitovao trake izmontirane u studiju u Kopenhagenu, koje bi bivale dopremljene manjim brodom. Program se emitovao na tada tek načetom FM opsegu. Merkur je prestao emitovati 1962. godine, usled pooštravanja zakona. Stopama ovog radija uskoro su krenuli i Radio Veronika, sa antenama usmerenim ka Holandiji, i Radio Nord, koji je emitovao program za Švedsku. Radio Veronika pokrenula je program na engleskom jeziku 1961. godine, a to je londonskog muzičkog agenta Ronana O’Rahilija inspirisalo na pokretanje sopstvenog piratskog programa. Ali, o tome u sledećem postu na ovu temu!

Krajem pedesetih, ciljna grupa Radio Luksemburga postaju mladi, kojima je radio kao medij poklanjao nedovoljno pažnje (iako je BBC emisije namenjene njima stavio u večernje termine). Oko 1960, Luksemburg se profiliše.  Količina pop muzike u britanskom etru bila je mala, pa se ovaj radio brzo učvrstio na poziciji alternative u odnosu na BBC, koju će Channel 4 postići dvadeset godina kasnije. U Britaniji i dalje nije postojao komercijalni radio. Radio Luksemburg emitovao je, inače, i za područje SAD-a na kratkim talasima, ali to je bilo čisto onako.

Po današnjim standardima, format programa Radio Luksemburga na engleskom deluje čudno. Različiti glasovi i programski segmenti koji su se smenjivali na po petnaest ili trideset minuta, te koji su bili sponzorisani, pa se gubila jasna granica između programa i reklame. Glavni konkurent Radio Luksemburgu više nije bio BBC, ved TV mreža ITV, koja je takođe emitovala u večernjim satima i izdržavala se reklamama. Reklamni prostor Radio Luksemburga pripadao je kozmetici, slatkišima, šamponima, pidima, reklamama za benzin i programima za fudbalske kladioničare (kakvi su bili proterani sa televizije). Broj voditelja koji su opsluživali sve ove emisije bio je toliko veliki da je kompanija, suočena sa neisplativim konceptom aviona punih radijskih glasova, naposletku došla do rešenja – 80% progama bilo je snimljeno u Londonu. Živo emitovanje iz Londona sprečavala je britanska pošta, kao deo plana da se onemogući, ili bar oteža, funkcionisanje komercijalnog radija na tim prostorima.

Radio Luksemburg imao je ugovor za ekspresne letove sa British Eagle Airlines-om [klik klik, simpatičan sajtić posvećen aviokompaniji koja ne postoji već preko četrdeset godina]. Avionima su dovožene i odvožene smene od po pet voditelja koje su traja po mesec dana. U to vreme, kažu, Luksemburg još nije mogao da se meri sa Londonom po uslovima za život. Šmrc.

Sliku sa strane sam maznuo sa transdiffusion.org, a predstavlja tipičnu programsku satnicu Radio Luksemburga iz tog vremena. Dakle, emisije uživo emitovane su na početku, odnosno pred kraj emitovanja i oslanjale su se na reklamne spotova, dok su sponzorstva čuvana za  međuprostor, koji je imao najvedu slušanost.

Mešavina snimljenog i živog programa bila je veoma homogena. Lojalnost slušalaca bila je velika, a dnevna emisija sa muzičkim željama emitovana je punih trideset godina! Jedino što je odskakalo od programske koncepcije bile su verske propovedi, emitovane samo noca. Menadžment ih je oduvek smatrao sramotom i trudio se da ih emituje ili na početku ili na samom kraju programa. Najveći izvori prihoda bile su muzičke emisije sponzorisane od strane izdavačkih kuda, gde su emitovana najnovija muzička izdanja. Eh, kad bi se tako i danas radilo…

A gde je Karolina? Pa, u sledećem postu :P

Ovo je pripremilo teren za njeno isplovljavanje.

Pročitajte i prethodne nastavke ove sage:

• Definicija i preduslovi nastanka pirata
• Radio Luksemburg

Piratski radio #2 – Radio Luksemburg

Priča o evropskoj radio pirateriji počela je mnogo pre prvih plovećih radio stanica.

Nisu samo slušaoci bili frustrirani britanskom radijskom regulativom – već i reklamne agencije! Kako se radio finansirao iz pretplate, reklamiranje na ovom mediju bilo je zabranjeno. Pretendenti na status komercijalnih radio emitera iskoristili su mogućnosti koje su im pružale neke od zemalja gde ova zabrana nije postojala.

Radio Luksemburg počeo je emitovati program na engleskom jeziku 1933. godine, kao jedna od prvih komercijalnih radio stanica koje su se mogle slušati u Britaniji. Zaobilazeći britansku regulativu, predstavljao je efektivan način za reklamiranje različitih proizvoda i usluga.

Radio Craft, februar 1935.

E sad, prema nekim navodima, Radio Luksemburg imao je srednjetalasni predajnik jačine čak 1200kW (što je na srednjem talasu još više WOW)! Prema drugim izvorima, predajnik Radio Luksemburga imao je tek 150kW, a čujnost je, u svakom slučaju, omogućavala propagacija.

Propagacija je rasprostiranje radio talasa u zavisnosti od vode u troposferi i jonizacije u gornjim slojevima atmosfere, pod dejstvom Sunca, koje zavisi od principa refleksije, refrakcije, absorpcije, polarizacije, rasejanja i difrakcije. Uspeo sam da zvučim načitano, a? Long story short, u zavisnosti od atmosferskih prilika, radio talasi se mogu prostirati prilično daleko. Nije neobično da u nekim dobima godine, na određenim mikrolokacijama, uhvatimo radio ili tv stanice koje su i do nekoliko hiljada kilometara daleko. A Radio Luksemburg je propagaciju koristio namerno! Predajnik mu se nalazio čak trideset milja od studija – a samo dve milje od granice Luksemburga i Nemačke.

Predajnik kojim je Radio Luksemburg "bacao" do Britanije. Izvor: transdiffusion.org

U Britaniji, ovaj program stekao je veliku popularnost među slušaocima koje je zamorila tromost BBC-jevih radio programa, čije sadržaje su smatrali previše intelektualnim. BBC je tada emitovao Programe za Imperiju, sa akcentom na kulturnim i obrazovnim sadržajima.

Nasuprot tome, Radio Luksemburg nudio je popularnu zabavu, koz unapred pripremljene i snimljene, sponzorisane muzičke emisije. Program je isprva trajao nedeljom od podneva do ponoći, i u različitim terminima tokom ostalih dana u sedmici. Emisije su bile raznovrsne, od snimaka koncerata do aktuelne plesne muzike.

Tokom Drugog svetskog rata, kada Radio Luksemburg nije emitovao da bi se sačuvala neutralnost Luksemburga, BBC-jeve slušaoce privlači Radio mreža za američku vojsku (AFN), osnovana 1943. godine, koja je emitovala mnoge popularne američke emisije, uključujudi i Top 40 muzičke programe. Godine 1945, BBC pokreće laki program, kako bi odgovorio zahtevima slušalaca za lakšim, zabavnijim sadržajima.

Radio Luksemburg ponovo počinje emitovanje godinu dana kasnije. Zbog sumraka advertajzinga na engleskom, ti segmenti programa bivaju zamenjeni emisijama na francuskom jeziku. 1949. godine, Radio Luksemburg prvi put emituje Top 20 na komercijalnom programu, a početkom pedesetih komintenata je ponovo dovoljno, te ova radio stanica opet postaje popularna među britanskim slušaocima i preuzima neke od najpopularnijih BBC-jevih glasova. 1951. godine, program na engleskom jeziku Radio Luksemburga seli se na srednje talase, sa dugih, na kojima je ova radio stanica emitovala posle rata. Do 1955. godine, Radio Luksemburg privlači oko devet miliona najrevnosnijih britanskih slušalaca.

Program na engleskom jeziku počinjao je uvek u sumrak – najranije od šest uveče. Veče je bilo najpogodnije za propagaciju na srednjim talasima – preko dana, Luksemburg nije mogao da se čuje na severu Britanije! Sa Ostrva se uređivao program i prodavao reklamni prostor. Tadašnji slogan Radio Luksemburga bio je “Your station of the stars” (“Vaša stanica zvezda”).

Sredinom pedesetih, TV počinje da ugožava radio. Zato BBC radio menja koncept – početak radio programa sada je u pola sedam ujutru, dnevni program se sastoji od kolažnih ili muzičkih emisija, a večernji program je specijalizovan.

Radio Luksemburg emitovao je mešavinu živih emisija koje su radili tamošnji disk-džokeji, i unapred snimljenih programskih segmenata iz britanskog studija. Slušaocima je stvarana iluzija da se sav program emituje uživo, iz jednog centra.

BBC i Radio Luksemburg nikada nisu pomenuli postojanje svog suparnika, iako su mnoge poznate ličnosti gotovo istovremeno gostovale na obe stanice.

Piratski radio #1 – Definicija i preduslovi nastanka

Nedavno sam pisao rad na temu radio piraterije i njenog uticaja kako na popularnu, tako i na kulturu uopšte. Budući da me tematika inače zanima, rešio sam da, uz određena prilagođavanja, pretočim to u serijal tekstova na blogu.

Definicija piratskog radija

Izvor slike: aestheticscompact.com

Društveni i ekonomski preduslovi za nastanak piratskog radija

I pedeset godina kasnije, ideja piratskog radija je neodoljiva. Ko ne bi poželeo da se bori protiv zakona i morske bolesti dok pušta muziku za narod, mislim, onu popularnu, a ne populističku, jer nekada ta dva nisu bila isto? Pirati su pažnju poklanjali mladim ljudima ignorisanim od strane velikih emitera, i pružali saundtrek društvenoj revoluciji.

Piratske radio stanice bile su evropski fenomen vođen ustaljenom logikom američkog radija.

A, kako to obično biva, u korenu  romantizovane slike radijskih pirata, ipak su bile – pare.

Kada je radio bio u začetku, dvadesetih, Evropa i Sjedinjene Američke Države odabrale su različite modele regulacije i finansiranja ovog medija.

U Americi, radio je bio komercijalno preduzeće, i njegovu istoriju oblikovale su privatne kompanije u trci za profitabilnim povraćajem svojih investicija. (U kasnijoj fazi, kada je automatizacija već počela da uzima maha, postojali su i zasebni radio kanali namenjeni, recimo, velikim supermarketima!) Američki tip muzičkog radija nastao je kao vid pridobijanja i zadržavanja publike za oglašivače. Slušaoci su još tada bili naviknuti da je muzika uvek tu na – na klik. Pažnju su im, stoga, zadržavali disk-džokeji i džinglovi – promeniti stanicu je veoma lako!

U Evropi suprotnost. Radio je finansiran javno (u Britaniji, na primer, sistemom pretplate), a radio program emitovali su monopolisti u vlasništvu države. Institucija javnog servisa značila je ciljanje što različitijeg auditorijuma u različitim delovima dana (a ne kao na RTS-u, je l’ te :P), tako da je malo ko mogao radijski program slušati neprestano.

Britanskim tinejdžerima šezdesetih pirati su pružili ono što su američki klinci imali zdravo za gotovo: pažnju radija.

Tipovi radijskih reklama

Budući da me iste, pored ostalog, hrane, prilično ne razumem kako ima ljudi iz struke koji i dalje ne razlikuju jedno od drugog. Ovo kačim ovde da bi i meni bilo pri ruci, ako bude zatrebalo…

Maska. Osnovno je da nema muzičku podlogu. Trebalo bi da traje do petnaest sekundi. Pre no što je RRA propisala [kodeksom] da reklamni blokovi moraju biti ograđeni džinglovima, maske su se emitovale preko pesama [najčešće preko uvodnih taktova]. Od tonca je to zahtevalo da ima osećaja koliko i voditelj koji priča do vokala. Kako god, jednom sam morao da pustim masku koja je trajala preko dvadeset sekundi [znači, u svakom satu mi je trebala pesma sa bar četrdeset sekundi uvoda]. Pojedine lokalne stanici po Srbiji snimaju maske koje traju kao spotovi [ali su, jbg, jeftinije]. Otkako se reklamne maske ne smeju emitovati preko pesama, tako se puštaju samo identifikacije radio stanica. Po pravilu, maske ne bi trebalo da sadrže ni zvučne efekte [znači, suvo]. Neke radio stanice u Srbiji [za okolinu ne znam] maske zovu još i markice.

Reklamni spot. Pa, to je praktično sve što ima podlogu. Negde na zapadu oni se dele na servisne spotove [promovišu, na primer,  ograničenu akciju i sadrže iščitano obaveštenje preko muzičke podloge, jednostavno su urađeni te nisu namenjeni dužem vremenskom periodu emitovanja], dramske spotove [ekvivalent bi bilo lamentiranje o tome kako je neki tip nije pogledao te epsko razrešenje u maniru šampona protiv peruti, volumena,vašaka... i na kraju, servisna informacija u vezi sa datim proizvodom; treba, pak, imati u vidu da, u praksi, dužina, to jest odnos ovih segmenata, zapravo, varira], imidž spotove [koji se koriste u brendiranju određenog proizvoda] i pevane spotove.

Eto tako.

Post je namenjen svima onima koji mi traže masku sa podlogom^^