East Weekend Fest, zakasneli post

Intro

Priznajem, trebalo je ovo napisati pre dve nedelje, ali – šta ćeš. U trenutku povratka iz Bora još nisam imao normalan internet, stigle obaveze sa sviju strana, u’vatilo me i da menjam izgled bloga (i zar nije lep?), i – eto. Imajući distancu u vidu, biću subjektivniji nego inače kad pišem o konferencijama koje sam uveličao upropastio propratio.

Znamo da je program bio poznat još od jesenas, i delovao je obećavajuće – baziran na sociološkom pogledu na korišćenje interneta u svakodnevnom životu, a što smo mogli i očekivati od blogerskog grada kakav je Bor :)

Put

Najpre je trebalo da idem onim čuvenim organizovanim prevozom u 05:30, što je bio problem jer je trebalo da radim svoju smenicu u petak od 21h do ponoći. Mislim, ok, ne bih spavao verovatno, i pravo iz busa bih uzeo mikrofon, taman da proverim jesam li mator za tako nešto, ali… onda se ispostavilo da nema prevoza iz Novog Sada za Beograd između ponoći i pet ujutru. Nakon malo jurcanja s kim ću, kada i kako, koji dan pre konferencije, padne dogovor da, ipak, dođem u sopstvenoj režiji. Ja to pozdravim i isplaniram da iz Novog Sada krenem u 14:10, da bih iz Beograda pošao u 16:00 (direktnih linija nema) i stigao na odredište nešto pre osam. Špicu zahvaljujući, u Beograd sam stigao u 16:01, a sledeći autobus za Bor išao je u 17:30 – i to… preko Žagubice i Crnog Vrha. Negde oko Požarevca, reče mi kondukter da do Bora može još šest puta da mi cepa kartu, a ja se ponadah da to neće i činiti, jer sam ipak želeo da spavam. Nisam uspeo. Iz sasvim drugih razloga. U Bor sam stigao oko jedanaest uveče (!), propustivši šansu da se išta dogovorim sa Nenom oko sutrašnjeg nam „nastupa“, ali mi je ona pazarila najbolji sendvič-sa-slaninom-u-domaćoj-lepinji koji sam ikad jeo. Pitajte je gde ga je kupila. Nećete se pokajati.

Konferencija

Utisci – predavanja

Najbolje predavanje je, definitivno, bilo prvo predavanje prvog dana (koje je, ergo, moglo da bude malo bolje pozicionirano). O IT sceni u Rumuniji govorili su Bobby Voicu i Christian Manafu. Saznali smo da su rumunski korisnici interneta stariji od naših, da je Avon tamo napravio sopstvenu društvenu mrežu za svoje saradnike, da je Majkrosoft tamo radio tweetbook o prvim susretima sa internetom i brauzerima… Naj-mindblowing bila je priča o projektu Rediscover Romania, sa dvadesetak blogera koji su u realnom vremenu ponovo otkrivali Rumuniju i blogovali o tome. Klik klik!!

Javne ličnosti i društvene mreže pokazali su da je Gordana Čomić baš onoliko kul kako smo je zamišljali, ako ne i kulja. Branislav Lečić je predstavljao zlatnu sredinu, a Marko Vidojković… pa, nisam baš razumeo njegovu svrhu. Previše minuta je potrošio na priču kako je ugasio svoju fan stranicu da bi otvorio profil (ili tako nešto), a izlaganje (u caps locku) nije predstavljalo čak ni nešto nalik studiji slučaja, što bi se očekivalo u skladu sa temom govora, već više privatni rant koji je mogao stati u dve proširene rečenice. Palac dole.

Crkva i internet… Najpre, trebalo je da to ima moderatora. Drugo, dogovorena struktura izlaganja nije ispoštovana. Treće, neizbežno je bilo, i to mi je jasno, proširiti priču. Ipak je to crkva, i ipak su ljudi znatiželjni. Zaključci bi, otprilike, bili: crkva bi verovatnije bila prisutnija na netu da nije tolike hijerarhije, strategiju nema, a ni zvaničan stav o internetu kao takvom. Ljudi nisu još zreli za internet, i vera treba da nam bude alfa i omega. Probijen termin (ali o terminima ću kasnije), i dobra prilika da ateisti zavire u taj paralelni svet. Nedinamično i mahom nepoentirano (zbog letenja sa teme na temu).

A onda, seks! Panel za starije od šesnaest godina imao je sve što je obećavalo: Danicu (kreatorku portala o seksu dare2speak), Dijicu kao doktora medicine, psihologa Dragana Jovanovića i začin u vidu Voodoo Popeyea, ali… Kada je Danica tvitovala, dva-tri dana uoči konferencije, da nije sigurna da će stići da se pripremi, stvarno nisam razumeo kako je to moguće, ako imamo u vidu da su predavanja i predavači bili poznati mesecima unapred. Sve u svemu, ona je na početku rekla šta je imala i, iako je objasnila neke stvari, bilo je iluzorno očekivati od publike ikakvu interakciju odma-sada-odma. Diskusija bez koncepta, od koje se očekivalo mnogo više.

Kvazielitizam na blogovima smatram kvalitetnim ali presporim predavanjem. Vidi se da su izlagači bili potkovani, ali izgleda da su baš zato i bili nedinamični.

Politika i internet jedna je od boljih stavki na programu EastWeekendFesta. Najzanimljivija je bila statistika, prema kojoj jedino birači SPS-a koriste Krstaricu i Yahoo mail, te čitaju Novosti. Uostalom, pogledajte snimak.

Ubuntu zajednica Srbije jeste imala svoju publiku, ali ako budem prisustvovao još jednom njihovom predavanju sa toliko opuštenim predavačima,  pucaću sebi u glavu. [Ne hejtam Ubuntu, ne hejtam zajednicu, hejtam to što oni uvek imaju neizmerno jednolična predavanja i što mi svaki put uspeju smanjiti entuzijazam za prelazak na pomenuti operativni sistem.]

Snimci svih predavanja i panel diskusija dostupni su na sajtu Live-ETV-ja.

Utisci – organizacija

Pa, ok je to sve bilo, ali sledeće godine stvarno mora mnogo bolje. Klizni raspored ne odgovara svakome (naročito ako je neplanirano klizni), a stvari nalik „e, deo je otišao na jezero, pomeramo sve za sat vremena“ stvaraju i više nervoze nego što bi bilo dozvoljeno. Takođe, utisak je da je EWF organizovalo premalo ljudi, samim tim, u naletima niko nije znao gde mu je glava. Dešavalo mi se da satima ne vidim organizatore, te ni ne znam šta se dešava i ima li ikakvih promena.  Ipak, funkcionisalo je to, samo… na leru. Zameram, takođe, što, osim kafane, mnogi nisu ni videli ništa od Bora – možda je trebalo imati i tu stavku u rasporedu.

UPDATE: Zaboravio sam da napišem da je hotel „Albo“ zaista sjajan!

Sa tehničke strane, standardna boljka domaćih konferencija je što se niko ne seti da ubode kabl u zvučni autput računara s kojeg se puštaju prezentacije. Sa sledeće konferencije gde se zvuk iz njega sprovodi po principu stavim mikrofon uz zvučnik i čudim se kako se loše čuje, izlazim, definitivno. Trebalo je, takođe, za strim vući zvuk iz miksete, ali, koliko sam čuo, ton na snimcima je sređen.

I, još nešto… Ako praviš regionalnu konferenciju… ako imaš goste iz inostranstva… ako Hrvat sedi iza mene u publici… nemoj da, ko Boga te molim, sa zvaničnog naloga konferencije tvituješ ćirilicom!

Utisci – ja

Da, priznajem da sam egomanijak. Elem, svojim učinkom mahom nisam bio zadovoljan. Autopilot je odradio dobar deo posla, usled slabe potkovanosti, koja takođe zavisi od komunikacije sa organizatorima i broja ljudi u lancu. Ovde lanca nije bilo. Sledeći put očekujem malo definisaniji zadatak ;) i nadam se da nisam previše razočarao.

Ljudi

Loša strana, skoro nikoga novog nisam upoznao. Ekipa je bila prilično tweetupolika. Sa druge strane, međuljudska interakcija jeste jedan od bitnijih razloga posećenosti konferencija nalik ovoj, a to je, svakako, ispoštovano. Očekivao sam više blogera sa borske scene. Ispričao sam se sa Flajkom. Upoznao sam Ivanu. Upoznao sam i čuvenu Mahlat, u trenutku kada sam bio toliko crknut da sam samo seo pored nje i ćutao dva sata. Sledeći put ću biti društveniji, obećavam.

Sve u svemu

Vidimo se sledeće godine. Nadam se da su moje zamerke bile konstruktivne, a ne destruktivne :)