I opet društveno angažovaniji podcast, koji je najpre bio prilog. Ovoga puta, tema je masovna kultura. Autori priloga su Dušan Miletić et moi.
Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.
Autor: Bojan | 4 KomentaraZa promenu, neuobičajeni podcast. U ovom izdanju slušaćete prilog koleginice Jasne i malenkosti mi, na temu naplaćivanja prenoćišta gostima u novosadskim studentskim domovima.
Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.
Prilog je emitovan u emisiji „Student nije zapalio žito“.
Emisija je namenjena studentima Univerziteta u Novom Sadu. Univerzitetske, studentske i ine teme, gradske aktuelnosti, gosti u studiju – svake srede od 20 časova na talasima In radija, koji možete slušati na frekvenciji od 101MHz na gradskom području Novog Sada, ili putem striminga.
Na Fejsbuk stranici slušaoci mogu predlagati teme i događaje za obraditi u nekom od narednih izdanja emisije „Student nije zapalio žito“.
Emisiju realizuju studenti žurnalistike i Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu.
Yours truly se u njoj nalazi za miks pultom (gde bi drugde) :)
Autor: Bojan | 7 KomentaraI bi – BizBuzz.
Poslovna ponuda od Flajlorda bila je ponuda koju nisam mogao da odbijem – a da jesam, kajanje bi bilo golemo.
Trebalo bi napisati nekakav presek. Doduše, nisam siguran na šta će ovaj tekst ličiti, budući da se sad u meni svađaju posmatrač i neko ko je, ipak, bio sa druge strane. Pokušaću da izbalansiram ono što imam da kažem. U celini uzev, utisci me još uvek drže. S moje tačke gledišta, pričamo o priličnom epikvinu, ali ću ipak početi od fejlova…
Internet. Stvar koja je izazivala ubedljivo najviše gneva tokom prvog dana konferencije, budući da ga, jednostavno, nije bilo dovoljno. Drugog dana je sve, polako, došlo na svoje mesto, a Orion je pozvao prisutne na ručak, u znak izvinjenja. No, i nakon toga je konekcija umela biti pomalo nestabilna, ali svakako ju je bilo. Jasno je da je bilo komplikovano obezbediti bekap link nekog drugog provajdera (BlogOpenova sreća je što se događa na Spensu, koji je već pod bežičnim internetom, pa bi u slučaju otkazivanja Verata, koje se nije desilo, lako moglo da se pređe na drugog provajdera). Kako god, činjenica je da smo u određenim momentima prvog dana imali IT konferenciju bez interneta što je imalo razne posledice – niti se BizBuzz promovisao na realtime webu koliko je trebalo, niti se Orion promovisao kako je trebalo. Nažalost, već duže vreme sam razmišljao o njihovom netu ali neću se još neko vreme usuditi na takav korak – što ne znači da im neću dati šansu, samo… ne još!
Glitchevi u streamingu, donekle. Osim što je patio od interneta (što se stabilizovalo drugog dana), patio je i od zvuka, ili odsustva istog. Prvog dana ton je išao sa mikrofona sa kamere – koja je bila prilično pozadi. Zvuk se, kako god, nije čuo ni u sali kako je trebalo, budući da su nam zvučnike postavili praktično iza govornika, te smo imali problema sa mikrofonijom (a ja kontao – znaju šta rade), koju nisu pravili mikrofoni (koji su usmereni) već bubica (širokougaona), a što se, nažalost, najviše dešavalo na okruglom stolu na temu e-trgovine u Srbiji. Kasnije smo Miškolino et moi premestili zvučnike napred, čime je mikrofonija eliminisana, a i zvuk za stream je sutradan postao zvuk iz miksete… Sve ovo je, zapravo, počelo kada se (prilično kasno) ispostavilo da ekipa iz Live-e.tv-a neće raditi streaming ovogodišnjeg BizBuzz-a. Čak mislim da smo se dobro snašli u kriznim situacijama, ali je neke stvari trebalo u startu organizovati drugačije (ton i stream bi trebalo da idu sa istog stola, a ne sa različitih krajeva sale uz pomoć predugih kablova, te bez trčkaranja tamo-’vamo zarad komunikacije i usklađivanja; takođe, još na BlogOpenu sam zaključio da ne treba verovati ljudima koji ti predaju audio opremu na korišćenje jer su tehnički duduci, naročito ako odbijaju konverzaciju).
I još nešto (kad već krenuh sa hejtom) – kada kažem „bubica pravi mikrofoniju“, pre nego što mi iz publike dobacite da „nije bubica nego mikrofon“, možete pogledati miksetu i videti da je samo bubica uključena u tom trenutku. Hvala :)
Sve ostalo!
Ne, stvarno. Jeste bilo naporno, i jesam u nekom trenutku skontao da Niš skoro da nisam ni video, ali vredelo je. Predavanja su mahom bila dobra – neka i odlična. Upoznao sam mnogo zanimljivih ljudi. Pojeo sam više roštilja nego u kalendarskoj godini (putnicima namernicima najtoplije preporučujem kafanu Marjan u Draževcu, gde će verovatno jesti i najfenomenalniji prebranac u životu). Jeo sam i čuvena rebarca u kajmaku (i nisam se mogao izboriti sa porcijom, fejl). Upoznao sam i nekoliko niških tviteraša koji nisu bili na BizBuzz-u, i poslednje večeri otišao u Feedback (niški ekvivalent beogradskog KC Grad ili novosadske Crne kuće) na svirku Stuttgart Online-a i sastava „Kiša kerozina“, čiji album preporučujem uprkos previše plitkoj produkciji. Našao sam šta ću repeatovati narednih nekoliko dana. Šta još? Niš mi se dopao. Zaista. Nekako mi nedostajaše uske, turske ulice, kao i ljudi koji govore brzo (i sa akcentom koji više ne umem dobro da reprodukujem). Jug je kul, sve u svemu :)
Da se vratimo na konferenciju…
Kako ono beše, 22 predavanja, dva okrugla stola, košarkaški turnir Buzzket sa šesnaest ekipa (a ja i dalje ne znam ko je, zaboga, pobedio) – za tri dana, savršeno!
Prvog dana, osim okruglog stola na temu mogućnosti i prepreka za e-trgovinu u Srbiji (govorili ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić i pomoćnica ministra za trgovinu i usluge iz Sektora za trgovinu Ljiljana Stanković, moderisao specijalni savetnik ministarke Matić – Slobodan Marković), sa dobrim fidbekom od publike (i gde je jedan od zaključaka bio pritiskajte nas, ali ‘ajde, ipak polažu na komunikaciju :)), veoma zapaženo bilo je i predavanje Džefrija Trajkela (www.kolektiva.net), koji je imao ubedljivo najviše pitanja (neka niko ne pomene probijanje termina, trep trep). Zoran Torbica je bio… pa, Zoran Torbica, a i Varagićevo predavanje je bilo solidne dinamike (jedino što su svi tada već bili umorni). Peđa Milićević (Brendovi u mreži) je bio veoma resourceful, ali se publika, nekako, još nije bila dovoljno zagrejala (ili su svi bili zauzeti tihim psovanjem interneta)…
Drugi dan je svima ostao u sećanju kao dan fenomenalnog predavanja Tatjane Vehovec o proseravanju i još ponečemu, na temu „Piši kao što prodaješ, prodaj kao što je napisano.“ Prezentaciju možete naći na Kolegijumovom korporativnom blogu. Zamenjivali smo podvučene epitete rečju „j**eno“ (što je, bogami, uprkos salvi smeha koju izaziva, veoma korisna taktika) i razmišljali o Karleušinoj ciljnoj grupi, a imali smo priliku da osvojimo i knjige. Tanja je odmah dobila poziv i za još neke konferencije, tako da je predavanje bilo definitivni win. Nakon Tanje, i na predavanje Srđana Ercega (koji reče da je marketing boks meč) o Fejsbuk aplikacijama u poslovnoj primeni prisutni su reagovali solidno, ali je činjenica da bi imao mnogo bolju startnu poziciju da nije govorio odmah posle nje. Okrugli sto Ivana Ćosića, Veroljuba Zmijanca i Ognjena Stojanovića o ishrani i sportu bio je korektan, veoma informativan i solidno koncipiran, ali su, na mahove, možda mogli i da se poigraju sa formom. Toga dana, u četvrtak, imali smo i un-conf (o da), a predveče je održan i košarkaški turnir (što sam iskoristio da izblejim po Nišu, za promenu).
Trećem danu je pomalo nedostajalo duha, iako je publika (iako je bila nešto manja nego prethodna dva dana) bila veoma raspoložena za postavljanje pitanja. Kako god, Tomislav Car (Hrvat koga su pojedini proglasili Nišlijom čim je stigao) rešio je da napravi šou – i u tome i uspeo, odlično balansiravši između humora i dobro sažvakanih informacija o kreativnoj prodaji oglasnog prostora na webu.
Disklejmer! Ovo, sada, pišem kao posmatrač.
RNIDS je bio predug i monopolistički nastrojen ka datom vremenu – uz to, predavanje nije ponudilo zadovoljavajuće odgovore na neka pitanja („kupite .rs domen jer je .rs domen ekskluzivniji jer je .rs a nije .com“?), Milorad Stojković i Nikola Mitić su mogli bilo šta da urade kada su već zajedno držali prezentaciju, kako ista ne bi bila statična, ali nisu… Igor Radinović imao je presporo izlaganje i, nazovite me snobom, ali kada vidim WordArt u prezentaciji nekoga ko se na bilo koji način bavi IT-jem, kiselo se osmehnem i… zadržim se na tome.
Hoću još. :)
Autor: Bojan | 14 KomentaraJutros, dok smo sedeli u sali na Spensu, prizivali kafu i doručkovali u naletima, nahvatavši nekakav nasumični net – jer našeg još nije bilo – ulogovao sam se na svoj blog i izazvao podsmešljive poglede idejom da izblogujem utiske o prvom danu BlogOpena.
I bili su u pravu. Nije mi išlo. A i detaljniji, te agilniji pregled BlogOpena prepušten je, recimo, Gadgeteriji. I da, ovaj tekst bi trebalo da pišem sutra – ali neću, pošto bi sutra trebalo napisati nekakav objektivniji tekst koji sam odavno najavio uredniku. Sad, verovatno ću morati da iscimam ljude za kakve naknadne izjave, ali Misliću o tome sutra, jer u svakome od nas čuči po Skarlet O’Hara.
Motivi za volontiranje na BlogOpenu bili su mi višestruki: ja ne bih bio ja kada bih se zadovoljio titulom običnog posmatrača, fizički sam blizu manifestaciji budući da sam u Novom Sadu, želeo sam potencijalno više interakcije sa drugim blogerima, tviterašima i predavačima i… tako još ponešto. Uz to, pretpostavljao sam koja ekipica će se javiti da volontira – i nisam se prevario.
Sredinom nedelje, odabran je zvanični hit BlogOpena – numera Balrog Boogie švedskog avangardnog metal benda pod nazivom Diablo Swing Orchestra. Ceo album sa kojeg je ova pesma, koju ste slušali što u celini, što kao tridesetosmosekundni džingl, a što kao instrumental od minut i po, možete preuzeti odavde. U trci za hit ovogodišnje konferencije bilo je i ovo i ovo, čisto da se zna.
Nekih dvanaest sati kasnije, Tanja me je pitala da li bih preuzeo ulogu voditelja programa, odgovorih da sam se ošišao nakon tri meseca i obrijao nakon tri nedelje, te se smatram upotrebljivim; iskreno, nisam čak ni zanimljivu reklamu pročitao u poslednje vreme, i ovo je delovalo kao osveženje. I bilo je. Kako je prvenstveno trebalo da sedim za miksetom, ovo je značilo da je… Lesa postao onaj koga ću narednih dana maltretirati sa Digni trojku! Spusti keca! Pusti miša! i ostalim suludim, hm… sugestijama. ;) Jednu plejlistu sam naslagao noć uoči BlogOpena, sve ostalo je bila improvizacija.
Opremu smo dobili tek u subotu (a planirali smo da je istestiramo u petak). Zabava je počela kada smo videli da je na sasvim pogrešnoj strani sale, gde niko ne bi mogao ni da sedi, a kamoli klikće. Uz miksetu i mikrofone, dobili smo i CD plejer, u kojem je bio disk sa himnama (?!). Nismo koristili taj uređaj, iako je ljubazni čika iz Spensa, nakon što smo sve premestili, povezali, obeležili i stavili u pogon, pokušao da nam ga prišljamči ponovo. Još je tvrdio da komotno mogu staviti laptop na njega, pa mi je podigao laptop… držeći ga za ekran! WTF su mi skidali sa face još neko vreme, a CD plejer smo liferovali, ponovo, čim se ljubazni čika iz Spensa udaljio, ponovo.
Nego, krenuo sam u sitna crevca, a ne jede mi se kavurma trenutno…
Na ovogodišnjem BlogOpenu definitivno je falio Twitter wall, po mogućstvu postavljen tako da i predavači mogu videti reakcije na svoja predavanja dok su ona u toku – ovo ne znači da su predavanja bila loša, naprotiv. Odsustvo twitter walla nadomestilo je što je svaki sto u sali imao, u proseku, bar po laptop i pametni telefon. Gledaoci striminga tvitovali su poneko pitanje ili komentar, ali glavni deo heštega, razumljivo, činili su tvitovi prisutnih. Tviter je prilično olakšao i komunikaciju unutar organizacije, kao i između organizacije i publike (tvivnuo sam kada su nam baterije bile pri kraju, Blogowski i Marko su odreagovali; posetioci su na licu mesta tvitovali stvari vezane za jačinu tona ili izbor muzike; pratili smo buđenje blogopenaša ili stizanje istih u Novi Sad, a i kulen smo na tviteru videli bar dvadeset minuta pre pauze te se nervozno vrpoljili uz neizbežno oblizivanje).
Mišljenja o pojedinačnim predavanjima umeju biti prilično podeljena, ovo su moja dva centa:
BlogOpen je otvorilo Dedino predavanje, koje je bilo korektno, mnogima inspirativno, ali, činilo se, za nijansu manje dinamično nego što je moglo; Ivan Brezak Brkan je bio… Ivan Brezak Brkan (priznao je da je spamer, šta ćete); Đorđe Krivokapić i Ivana Radun pričali su na temu koja me, lično, veoma zanima – pravna regulativa u službi blogera, odnosno blogera-novinara – večito je pitanje hoćemo li blog smatrati građanskim novinarstvom, a takođe je besmisleno – zašto se, kao blogeri, možemo učlaniti u neko novinarsko udrženje ako nas zakon i dalje vidi (samo?) kao blogere… Predavanje Ivana Rečevića bilo je, uprkos temi koja je mnoge zanimala (“Ponuda društvenih medija kao servisa”), monotonije nego što bi trebalo i, činilo se, previše opšte. Resourceful je bio i Ranko Trifković koji je govorio o jeziku i pisanju za web, ali je način prezentacije bio potpuno pogrešan. To što bih predavanje vrlo rado čitao u štampanoj formi ne znači da je sali držalo pažnju duže od jednog minuta.
Večera je donela i prvo vreme za veći mingl :) Osim što sam Šivinjskog upoznao još na pauzi, kao i Tatjanu, za veću interakciju sa kolegama blogerima i tviterašima nekako nije bilo vremena do tada. Neke od njih, na primer Miloša ili Nebojšu, već sam cimao kada su mi bile potrebne neke izjave na određene (social media) teme; Ivana znam iz vremena kada smo obojica išli u srednju (i još mu nisam vratio knjigu koju mi je pozajmio pre nekih… pet godina). Materijalizacija Bubulline bila je mlađa nego što sam zamišljao, a ona i ja se složismo da nam fali Mahlat. Flylord-u sam recitovao vogonsku poeziju iz voljenog nam „Autostopera“, a Miodrag se lepo uklopio u grupu ljudi koji su diskutovali na teme u stilu ljudskog mesa, zmijskog mesa i kolektivnog ja koje je najpre spoznalo piletinu. Neću dalje nabrajati jer sigurno neću pomenuti sve.
Drugi dan mi je, sve skupa, bio bolji, iako smo mi bili, pa… mamurni. I striming je bolje funkcionisao (zvuk nismo morali podešavati u toku prenosa, i nije bilo problema sa internetom). Doduše, izgleda da je i veći deo posetilaca zaginuo negde sinoć :) Drugi dan je protekao i u znaku Pride-a, što je, u kontekstu celog BlogOpena koji prati još jedan hešteg, čita vesti i strimuje B92, rezultovalo donekle smanjenom pažnjom prisutnih, ali i predavača. (Zašto su svi ishejtali Blogowskog zbog tvitovanja? Pa i ja bih blejao na tajmlajn tokom svog predavanja da su u vreme istog kamenovali mamograf!) Kada je Slavko pričao o flashmobu, imali smo… flashmob! Sjajno! Danijel Šivinjski, tokom prezentacije o prijateljstvu generalno, i onom na Internetu, pozdravljen je ovacijama ljudi koje je upoznao juče (jer je tek od pre dva dana u Novom Sadu). “Slobodan softver i (mikro)blogovanje” Bojana Bogdanovića i Zorana Olujića delom je pojela trema, a delom činjenica da je predavanje (prvobitno predviđeno u formi radionice) bilo isuviše tehničko. Ipak, i tako je imalo svoju publiku. Ivan Ćosić, a.k.a. Debeljuca (tačka kom), koji je na otvaranju drugog dana držao i jutarnje razgibavanje, zatvorio je ovogodišnji BlogOpen dobro sistematizovanim i izvanredno motivišućim predavanjem „MotivAkcija“, uz vizuelno najlepšu prezentaciju od svih koje smo imali priliku da vidimo ovog vikenda. Ivan je, inače, odgovoran i za izgled ovogodišnje Blogopedije.
Sa moje tačke gledišta, iscrpljujuće na onaj dobar način. Uvek biva da posmatraču sve izgleda bolje nego nama iza kulisa – mi znamo šta se sve desilo i sa tehničkih, i sa organizacionih aspekata, i, sudeći po onome što sam čuo od prisutnih, ni deseti deo toga se nije video :) Ipak trčkaranje za kablovima, ili sa kablovima, daje neki poseban šmek događanju. Žao mi je što BlogOpen nije trajao bar 50% duže!
Slušao sam možda ne uvek predavanja koja su me zanimala, ali svakako – od ljudi koji imaju šta da kažu. Bogatiji sam za dosta novih folovera, pijanstvo sa prilično kul ljudima, razbio sam predrasude koje sam imao prema nekim članovima zajednice i vodio mnogo kvalitetnih razgovora na najrazličitije teme (zaboravite ono o mesu). Nedostajale su nam name tags, definitivno, i imam utisak da nisam upoznao onoliko ljudi koliko sam mogao. No, biće prilike…
Mooshemi hvala na poverenju :)
Lesi hvala što je trpeo moje ispade ;)
I hvala BlogOpenu što postoji! :P
Čak i da niko nije čuo ništa novo na predavanjima, motivacioni efekat i cirkulacija enegije su nemerljivi.
Poseban pozdrav za ekipu najizdržljivijih: osim Ivana i Šivinjskog, tu behu i Kremašica i Eboyee.
I ne znam koga sam linkovao sajtom/blogom a koga tviterom, uostalom – gugl je prijatelj svih stalkera sveta :))
Jesam smorio?
Prestajem, evo.
Autor: Bojan | 18 KomentaraVeć sam pisao o ovogodišnjem festivalu filma i medija „Cinema City“, i iz tog posta prilično su jasne moje pozitivne impresije filmom „32. decembar“.
Umesto obećanog, a nikad napisanog, nastavka prvog (i, zapravo, jedinog) posta o novosadskom filmskom festivalu, evo intervjua sa scenaristom i rediteljem filma „32. decembar“, Sašom Hajdukovićem, te Nikolinom Đorđević, glavnom glumicom u ovom filmskom ostvarenju.
„32. decembar“ je na ovododišnjem „Cinema City“-ju dobio nagrade za režiju i glavnu žensku ulogu u selekciji „Nacionalna klasa“.
Intervjui su izašli u julskom dvobroju elektronskog časopisa „Raš“. Došlo je vreme da budu objavljeni i na ličnom mi sajtu (svrhe i dalje nepoznate), tako da ih možete pročitati – ovde.
Verovatno su sagovornici već i zaboravili na ovo, ali trudim se da ne kačim tekstove na net pre no što dožive svoju štampanu formu. Članak pod nazivom „Sadržaj odlučuje“, na temu regionalne blogosfere, objavljen je u aktuelnom broju Časopisa za književnost, umetnost i društvena pitanja „Mons Aureus“.
Sagovornici su već poznati domaćim blogerima: Tatjana Vehovec, Marko Stjepanović, Nebojša Radović, Slavko Ilić, Miloš Petrović i Dudarim (tačka kom).
Nedavno sam (Marfi je hteo – čim je tekst zapravo otišao put štamparije) čuo, doduše, trač da „BlogOpena“ ove godine najverovatnije neće biti :( Ima li ko informacije na tu temu?
Moram i, kao kakav disklejmer, napisati i da sam tradicionalista – no, kako je tekst pisan za juče, biće prilike da one sagovornike kojima sam pitanja postavio putem imejla ili društvenih mreža, nešto pitam i uživo.
Eventualne komentare ostavite na ovom postu :)
Autor: Bojan | 0 Komentara