U nekom trenutku, digitalni fotoaparati postali su priuštivi svakome, i tako naterali gomilu analognih fotoaparata da se dosađuje po policama i kutijama. I bolje tako, kad malo bolje razmislim: u tom trenutku uveliko su se namnožili kineski, samopremotavajući, ružni fotoaparati odvratno prosečnih fotografija. Tek nedavno (možda pre oko godinu dana) shvatio sam da postoje zaljubljenici u stare, analogne fotoaparate i rezultate koji se njima mogu postići. Nosio sam se mišlju da se, sada kako malo više znam kako fotografija funkcioniše nego pre nekoliko godina, bacim na analogiju, ali, realno, trebao mi je povod. Sredstvo sam imao – pre digitalnih fotoaparata, i pre nego što sam nabavio analognog „kodakovog“ idiota za svakodnevno klikanje i putovanja, imao sam – i umeo da koristim – Smenu 8M. Kako je taj fotoaparat ipak kabastiji od prosečnog digitalca ekonomske klase, bio mi je potreban i određeni prostorno-vremenski kontekst za nosanje istog. Na kraju se ispostavilo kao najlogičnije nositi stari komunistički fotoaparat na stari komunistički praznik. Prvi maj leta gospodnjeg 2010. prošao je u znaku analogije.
Mane? Iako ima začuđujuće dobar i podesiv objektiv (za nešto takvo), isti se podešava po osećaju – a gleda se samo kroz tražilo, ne kroz sam objektiv. Ponekad fejluje u premotavanju pa daje zanimljive superimposed slike na bar jednom mestu na filmu. Brojač snimaka je tu samo zarad orijentacije. Pre okidanja, blenda se mora otkočiti, što zahteva određenu praksu i brzinu prstiju, ali nije mana po sebi. 
Kada se pripitomi, Smena 8M ima odličnu oštrinu, a u stanju je da zarobi suludo intenzivne boje. Naravno, ovo zavisi i od kvaliteta filma. Test film bio je konfekcijski „kodak“ od ASA200. Hoću da probam „kodak portru“, ali sve u svoje vreme. Kvalitetnih filmova za sada znam da ima iznad „Buhe“, u „Staklencu“ ih više nema, ako neko zna još neko mesto u Srbiji, javite.
Uspeo sam da napravim i fotografiju u zatvorenom prostoru bez blica, igrajući se dužinom ekspozicije, ali pošto se na istoj nalazi krš po mom stolu, nisam je kačio nigde.
Imao sam problema da skontam kako se film namotava pre vađenja pa sam ga jedno vreme vukao na silu… Nadam se da mehaničkog oštećenja nema (osim žuljčine na prstu i pomerenog brojača snimaka). Da ne biste ponovili moj fejl, razumljivo uputstvo nalazi se ovde.
Ceo album sa slikama – ponavljam, probnim slikama, koje su mi pokazale da još nisam zaboravio kako se ovo koristi, ali mi treba još prakse – i primerima svega što sam naveo, možete pogledati na ovom linku.
Posted by Bojan
