jan

10

Nekad i sad?

Life(less) / Nasumičnost

Kada sam bio vrlo mali, otišli smo kod rođaka u Zemun. Tamo sam prvi put probao Step sok, i to mi je bilo strašno zanimljivo. Naročito odmeravanje vode. Jer, u to vreme, moji su ostavljali zimnicu svake godine i, osim Cedevite, pio sam samo domaće sokove. Stalno.

Kod istih rođaka sam jeo i picu koja je na sebi imala samo kečap i sir, i to neki domaći. To mi je bilo strašno zanimljivo. Naročito činjenica da je bila jestiva, i, nesumnjivo, pica. Jer, u to vreme, moji su me naučili šta sve ide na – standardnu – picu i nisu je ni pravili ako ne bi imali sve sastojke.

Pre nekoliko godina, kada sam rešio da napravim voćnu salatu, majka me je pogledala čudno i pitala me je kako mogu da pravim voćnu salatu bez citrusa, ananasa i banana. Jer, voćna salata mora da bude egzotična. A ja uzeo da sečem jabuke i bostan. Budiboksnama.

Čudno me je pogledala i nešto kasnije, kada sam napravio tople sendviče sa nasumičnim stvarima iz frižidera. Jer, davno su me naučili, na tople sendviče mora da ide trapist. I preko, kada se ispeku, kečap i majonez. A ništa od toga nisam imao.

A danas?

Hm.

+1 RT

Posted by | 3 comments
dec

15

Tražim posao u Beogradu.

Life(less)

U Novi Sad sam došao 2007. godine. Hteo to ili ne, zavoleo sam ga. Ipak, od tada se mnogo toga promenilo. Kako na poslovnom, tako i na ličnom planu. Više sebe, eto, ne vidim ovde. Studentski život godinama ne vodim, a prostora za profesionalni napredak – u sferama koje bi me zanimale – u ovom gradu ne vidim.

Pa, dragi moji,

Tražim posao u Beogradu.

 

Daklem,

Zovem se Bojan Arsenović, ali to sigurno znate. Znate i kako zvučim. Sledećeg juna punim dvadeset pet.

Manje-više znate i šta sam sve radio – kao radijski voditelj i tonac, audio i video montažer (iako video montažu baš i ne volim niti bih se ozbiljno bavio njom, mogu da montiram informativu ali to je sve) i novinar. Tu i tamo sam nešto i prevodio (kao svršeni filolog kojem se smer u srednjoj zvao živi jezici, na engleski i sa njega). Radio sam i ghostwriting na zadate teme, nekada i negde.

Sigurno znate da studiram novinarstvo, a sa studijama posustajem iz čisto finansijskih razloga – mora da se šljaka da bi se imalo za stan i hranu, a onda baš i ne ostane vremena, živaca i ostalih uslova za bolonjsko studiranje.

Možda znate da sam bio u ekipi koja je pobedila na prvom PR takmičenju studenata Vojvodine, ali se PR-om nikad nisam ozbiljno bavio. Voleo bih da se oprobam i kao kopirajter.

Najsrećniji sam kada odradim voditeljsku smenu na radiju. Zapravo, najsrećniji sam kada radim bilo šta na radiju. Taj medij, ma koliko deplasiran, i dalje smatram svojim weapon of choice. Što, takođe, možda znate.

Posedujem gomilu beskorisnih talenata, uključujući onaj da čitam tekst koji vidim prvi put u životu tako da se ne čuje da ga vidim prvi put u životu i da pravim prilično kul radijske reklame. Fotografišem i kuvam. A nekad sam umeo i da sviram.

I da, ja sam osoba koju psujete dok čekate da vam se javi operater Nacionalnog taksija. To možda niste znali.

Lak sam za održavanje, ali nije bilo poslodavca koji to nije zloupotrebio.

 

E, sad kad sve znate, još samo da znate i gde bih mogao da se, profesionalno, udomim, i vodim vas na alkoholno ili bezalkoholno piće po izboru. Barem.

 

Ažuran CV je ovde.
Imejl adresa za predloge, poslovne ponude i tapšanje po ramenu: bojan[et]arsenovic[tačka]net

 

Posted by | 2 comments
© Copyright paramparčad tačka kom?!